Будућност је у модерним пругама, у дигитализованом окружењу, на којима саобраћају брзи возови повезујући градове Западног Балкана. То је визија иза које су стали министри саобраћаја региона на данас одржаном Железничком самиту Западног Балкана.

У Европској години железнице, на почетак самита је у железничку станицу Београд Центар стигао „Connecting Europe Express“, воз који путује кроз више од 100 градова симболично повезујући Европу. У саставу воза је вагон са изложбом на којој су представљени најзначајнији пројекти, као и предности железнице у Европи, коју су заједнички обишли учесници самита.

„Европска комисија ће наставити да подржава Западни Балкан да развија и модернизује сектор железнице. План укључује милијарду и по евра за развој железнице а примери су развој брзе пруге на Коридору 10 који ће повезати Будимпешту са Београдом и даље са Нишем, Скопљем и Грчком, и развој Коридора 4 који ће Београд брже повезати са луком Бар у Црној Гори и Подгорицом”, поручио је европски комесар за суседство и преговоре о проширењу Оливер Вархеји видео поруком, на отварању Железничког самита Западног Балкана.

Директорка за сектор мобилности и саобраћај у оквиру Европске комисије, Маја Бакран Марчић, изјавила је да људи који живе у Сарајеву, Скопљу, Београду и бројним другим градовима Западног Балкана удишу један од најзагађенијих ваздуха на свету.

„Железница нуди добар део решења за такву ситуацију. Као најзеленији вид саобраћаја одиграће кључну улогу у достизању климатских циљева. Наш циљ је пребацивање на најодрживије видове транспорта и повећања броја путника и количине робе на пругама. То је нешто што желимо да применимо и на Западном Балкану и на томе ћемо активно радити заједно са вама“, казала је Бакран Марчић.

„Моја визија је да се укрцамо на воз ујутру у Љубљани и стигнемо на састанак у 10 ујутру у Загребу, све време користећи бежични интернет који је брз и поуздан. Моја визија је да кренем из Београда у посету пријатељима у Скопљу директним возом којем треба за тај пут мање од 4 сата. Да из Сарајева ноћним возом стигнемо увече или рано ујутру у лепу Црну Гору. Циљ је да се станице у региону такмиче са Антверпеном, Хамбургом и Ротердамом, дистрибуирајући робу свуда по централној и источној Европи“, каже Матеј Закоњшек, директор Сталног секретаријата Транспортне Заједнице.

„Не можемо пропустити прилику да промовишемо железницу. Нарочито на Западном Балкану где повезаност остаје плански приоритет. Нажалост сектор железнице је нарушен на Западном Балкану, али тренутак за железницу је сада“, рекла је Нандита Паршад, директорка Групе за одрживу енергију ЕБРД.

Као партнер, ЕИБ је само од 2009. године уложила близу 10 милијарди евра, а више од 5 милијарди евра је уложено у транспортни сектор. Прошле године смо повећали опсег инвестиција у региону за скоро 50 одсто, у поређењу са 2019. како би обезбедили преко потребну подршку у критичном периоду, истакла је Љиљана Павлова, потпредседница ЕИБ за регион Западног Балкана.

Премијерка Србије Ана Брнабић нагласила је важност железничког Коридора 10 за путнички и теретни саобраћај у европским оквирима.

„Иако формално још увек нисмо чланица, то је показатељ да Србија и регион јесу део Европе и да је читав наш регион део европске породице. Пре тачно две године у Београду заједно са комесарком за транспорт Европске комисије отворили смо канцеларије Транспортне заједнице, чиме је Србија постала домаћин ове међународне организације“, подсетила је Брнабић.

У последњих 11 година, Европска унија је у Србији финансирала бројне пројекте модернизације железнице, кроз обезбеђивање више од 142 милиона евра бесповратних средстава. ЕУ финансира модернизацију пет кључних железничких деоница у Србији које су део Паневропског Коридора 10. Инвестиције ЕУ користе се за припрему пројектно-техничке документације потребне за почетак радова, а кроз обезбеђивање бесповратних средстава (ЕУ грантова) и за суфинансирање. Поред овога, Србији су доступни и зајмови под повољним условима код Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).

Европска година железнице представља део напора ЕУ, а у оквиру Европског зеленог плана (Еуропеан Греен Деал), који имају за циљ прелазак на одрживу привреду кроз постизање климатске неутралности до 2050. године. Један од кључних елемената овог плана је увођење чистијих и здравијих облика транспорта, обзиром на чињеницу да је сектор саобраћаја одговоран за око 25 одсто емисија гасова са ефектом стаклене баште у ЕУ.

Европски зелени план тежи да постигне смањење нивоа емисија за 90 одсто до 2050. године. Железнички саобраћај је одговоран за само 0,4 одсто укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште у ЕУ, и испушта далеко мање ЦО2 од друмског или авио саобраћаја и представља најодрживији, најиновативнији и најбезбеднији облик транспорта у ЕУ. У поређењу са ЕУ, где је електрификовано 75 одсто укупне железничке мреже, на Западном Балкану та бројка износи мање од једне трећине.

Извор: Europa.rs