Дунав је по величини друга река Европе која тече кроз чак десет земаља. Настаје спајањем две мање реке на планини Шварцвалд, у Немачкој, улива се у Црно море на територији Румуније и део је пловног канала Рајна‒Мајна‒Дунав. Плован је целим својим током кроз Србију (588 км), али у Ђердапској клисури, испод луке Прахово, пловни пут Дунава се знатно сужава, услед бројних пловила која су ту потопљена крајем Другог светског рата.

Пројекат извлачења потопљене флоте веома је значајан јер је у том делу Дунава, низводно до луке Прахово, пловни пут сужен на 180 метара, а присуство та 23 пловила сужава пут на свега 100 метара. Потопљени бродови угрожавају пловни пут нарочито када је водостај реке низак. У првој фази пројекта биће потребно тачно утврдити начине деминирања и уклањања опасних материја на пловилима, као и тачне локације бродова.

Пројекат извлачења бродова, који на дну Дунава леже више од седам деценија, финансираће се изузетно повољним кредитом Европске инвестиционе банке (ЕИБ), у сарадњи са Владом Србије. Овим чишћењем речног корита пловидба овим делом реке биће далеко безбеднија и знатно бржа. Један део бродова који ће бити извучени биће изложен као експонат, а други део биће враћен Немачкој.

Ова инвестиција допринеће речном саобраћању кроз Србију, јер Србија, према речима ресорне министарке Зоране Михајловић, због небезбедне пловидбе у овом делу Дунава и суженог пловног пута губи и до пет милиона евра годишње. Присуство бродова на речном дну такође има негативан утицај на животну средину.

Дубравка Негре, директорка ЕИБ-а за Западни Балкан, из чијег кредита се финансира прва фаза, истакла је да пројекат има не само шири историјски значај већ је важан и за даљи привредни развој Србије.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре партнер је који препознаје улагања у водни саобраћај, као чистији и безбеднији вид транспорта.

Србија је једина земља ван ЕУ у којој ЕИБ улаже у водни саобраћај. Дунав се налази на Паневропском коридору и реализацијом овог пројекта значајно ће се допринети да роба брже и ефикасније стигне до земаља ЕУ, а то је значајно за привреду Србије.

Европска инвестициона банка активна је у Србији од 1977. године, од када је инвестирала преко шест милијарди евра у различите пројекте. Највећи део тог износа, готово 40 процената (2,1 милијарда евра), уложен је у пројекте у области саобраћаја. Такође, 165 милиона евра уложено је у област енергетике.

Connectivity кампања – Повезивање

Србија је један од највећих прималаца средстава ЕУ намењених повезивању, са преко 200 милиона евра бесповратних средстава одобрених за шест инвестиционих пројеката (модернизација пруге Ниш–Брестовац; модернизација пруге Ниш–Димитровград; изградња деонице Ниш–Плочник (фаза 1 радова на Аутопуту мира); изградња интермодалног терминала; Рехабилитација бродске преводнице Ђердап И и Рехабилитација преводнице Ђердап ИИ), захваљујући чему ће бити мобилисано 650 милиона евра инвестиција. ЕУ у овом тренутку издваја преко 30 милиона евра бесповратних средстава за припрему инвестиционих пројеката у области саобраћајне инфраструктуре укупне вредности око три милијарде евра. У оквиру инвестиција за повезивање, ЕУ је донирала 250 милиона евра за безбеднији саобраћај у Србији, повезала је регион са мрежом јевтинијих роминг тарифа, модернизовала је пет кључних железничких траса и реконструисала или унапредила три моста и путеве укупне дужине 682,5 километара широм земље. Повезивање тржишта ради брже и сигурније циркулације људи, роба, инвестиција и услуга, једно је од кључних настојања ЕУ. Европска унија подржава Србију да унапреди енергетску, транспортну и дигиталну инфраструктуру, како би постала тржишно компатибилнија и била боље повезана са регионом и ЕУ, у циљу отварања нових радних места и могућности. Европска унија је највећи донатор, трговински партнер и инвеститор у Србији, са преко 3,6 милијарди евра бесповратне помоћи која је одобрена за низ пројеката у протеклих 20 година.

Извор: Europa.rs