“Без воде нема живота. Она је драгоцено добро, преко потребно у свакој људској делатности“, каже Европска повеља о води.

Србији је потребно више од 350 постројења за прераду отпадних вода уз изградњу око десет хиљада километара неопходне канализационе мреже. Ретке су општине које своје отпадне воде прикупљају и пречишћавају. Док главни град тек почиње да решава овај проблем, општина Рашка је уз помоћ ЕУ успоставила модеран систем за пречишћавање отпадних вода и реконструисала систем за снабдевање водом.

Начин прикупљања и пречишћавање отпадних вода у општини Рашка објаснила је Данијела Дудић, технолог постројења.

“Ново постројење за пречишћавање отпадних вода се налази у насељу Рвати на обали реке Ибар. Овде се доводи, прикупља и прерађује највећи део комуналних отпадних вода из града Рашке и околних насеља. Постројење је пројектовано за 16 500 еквивалентних становника, а тренутно ради са око две трећине од укупног капацитета. Сва отпадна вода која се овде прикупља се пречишћава и тако пречишћена се улива у реку Ибар. Квалитет пречишћене воде је у складу са уредбом о отпадним водама“, наводи Дудић и додаје:

„Од седмог јула прошле године до седмог јула ове године је трајао период пробног рада. Тада је особље из јавног комуналног предузећа прошло обуку и стекло неопходно знање за самостално управљање постројењем.“

Велики део затеченог канализационог система у Рашки је био стар, недоступан за одржавање, подложан честим блокадама, или оштећен. Рад на успостављању модерног свеобухватног система за управљање водом захтевао је добру сарадњу институција на локалном и централном нивоу.

На задовољство грађана, већ на самом почетку рада постројења се види позитиван утицај на животну средину. Уместо загађене воде која се уливала директно у реке, сада се контролисано испушта третирана вода. Види се долазак неких врста птица које нису биле присутне претходних година, а ту је и видра која је прилагођена за живот у незагађеној слаткој води. Пецароши несметано пецају у близини испуста пречистача. Позитивне промене ће се осетити и низводно од Рашке уз реку Ибар, и уз слив Западне Мораве.

Бобан Вујовић, управник постројења, каже да је на постројењу запослен оптималан број људи и да структура запослених одговара потребама сложеног система за третман отпадних вода.

„Углавном су то радници машинске и електро струке, који треба да одржавају ово постројење, да се баве поправком и заменом делова. Имамо 13 запослених радника на постројењу, од тога шест оператера који 24 сата преко „СЦАДА“ система прате цео процес. У случају да дође до неког поремећаја, одмах се реагује да би се тај поремећај отклонио. Имамо три лабораторијска радника, ту су хемијски техничари, главни технолог који води технолошки процес и мене као управника овог постројења.“

 

Поред изградње модерног постројења за пречишћавање отпадних вода, кроз пројекат за који је ЕУ издвојила преко 5,3 милиона евра бесповратних средстава, изграђен је и главни канализациони колектор, продужена канализациона мрежа ка околним насељима, рехабилитована постојећа канализациона мрежа и реконструисан део постојећег система за снабдевање сировом водом.

Иако су за значајнији напредак у Србији потребна велика улагања мерена у милијардама евра, као и наставак рада на хармонизацији легислативе са ЕУ стандардима, полако се подиже свест о важности пречишћавања отпадних вода и примећује позитиван тренд. Тако је у прошлој години по подацима Републичког завода за статистику пречишћено 16,5 одсто више отпадних вода него у 2019, а мрежа јавне канализације дужа је за скоро 2 одсто, док је нових прикључака на канализациону мрежу 4,2 одсто више.

У оквиру Европског зеленог договора, чији је циљ да Европа постане климатски неутралан континент до 2050. године, израђен је план мера у области климе, циркуларне економије, грађевинарства, мобилности, одрживих ланаца ишране, биодиверзитета и уклањања загађења. Ангажман Србије, када је реч о остваривању ових циљева, има пресудан значај за процес европских интеграција и допринеће ефикаснијој употреби ресурсâ. Прелазак на чисту, циркуларну економију и предузимање мера за заустављање климатских промена, уз истовремени опоравак биодиверзитета и смањење загађења, подржаће привреду и отворити нова радна места.

Европска унија је светски лидер у заштити животне средине. ЕУ подржава Србију на путу ка здравијој животној средини. Донирајући преко 400 милиона евра бесповратне помоћи у заштиту животне средине, ЕУ је највећи донатор у овој области у Србији.

Уз финансијску подршку ЕУ, Србија ради на развоју и примени планова за заштиту животне средине на стратешком нивоу ‒ одрживи систем заштите животне средине који ствара здравије окружење и подиже квалитет живота.

Извор: Europa.rs