У оквиру Европске зелене недеље, одржана је сесија под називом „Ка чистијем ваздуху на Западном Балкану“. Панел је окупио различите заинтересоване стране, посвец́ене загађењу ваздуха услед сагоревања и декарбонизације на Западном Балкану.

Фокус сесије биц́е загађење ваздуха сагоревањем угља и политике које су – или би могле бити – планиране или спроведене за декарбонизацију региона ради бољег квалитета ваздуха и здравијег живота.

Клаудио Белис, испред Заједничког истраживачког центра Европске комисије, представио је статистичке и подцртао међузависност европских држава у борби за здравију животну средину. Посебно се осврнуо на ситуацију Западног Балкана. “Загађење на Западном Балкану у тек 20 процената потиче из градова. Чак 40 одсто потиче из окружења и индустрије”, навео је Белис.

Он је такође истакао и да је услед загађења приметно већи морталитет на Западном Балкану него у ЕУ, осим земаља које се непосредно граниче са регионом.

“На Западном Балкану постоји 16 електрана које користе угаљ, док у целој ЕУ постоји њих 260. Самим тим не чуди што је проблем квалитета ваздуха толико акутан. Међутим, загађење се шири и по околним ЕУ земљама и даље“, нагласила је Влатка Матковић из Савеза за здравље и животну средину (ХЕАЛ).

Говорећи о директном утицају загађења ваздуха на здравље људи навела је пример и да оно годишње узрокује до 8000 дечијих бронхитиса.

“Преко 11 милијарди евра је годишња штете коју трпе грађани Западног Балкана и ЕУ због загађености. Морамо почети да примењујемо и поштујемо законе. Међутим, годинама нема напретка,” рекла је Матковић.

Петер Вајда из Секретаријата Енергетске заједнице је изразио разумевање за ситуацију на Западном Балкану.

“То је велики историјски пртљаг. То су године планирања развоја које није било у складу са ЕУ. Прилагођавање није јефтино. Међутим, постоје бројне позитивне стране. Напоменимо ону најважнију, а то је уштеда у здравству ако се смањи загађење”, подвукао је Вајда.

Квалитет ваздуха је једна од главних брига за здравље и животну средину на Западном Балкану. Процес приступања намец́е, између осталог, приближавање правним тековинама ЕУ у области животне средине и климатских промена.

Говорећи о процесу декарбонизације, Петрос Кокалис, члан Европског парламента је нагласио потребу за израдом његовог плана. “То је озбиљано питање јавног здравља. Због тога се мора планирати унапред и планирати са људима. Сви морају бити укључени,” нагласио је Кокалис.

Ово је главни изазов и истовремено прилика да се побољша не само озбиљна ситуација загађења на Западном Балкану, вец́ и да се суседним државама чланицама ЕУ помогне да постигну своје циљеве у области управљања квалитетом ваздуха. С тим у вези, амбициозни Економско-инвестициони план (9 милијарди евра) повезан са Зеленом агендом за Западни Балкан могао би бити кључни инструмент за одрживи развој овог региона.

Насер Нуредини, министар заштите околине и просторног планирања Републике Северне Македоније је истакао да та земља 60% енергије добија од коришћења угља. “Желимо да се прилагодимо ЕУ и међународним стандардима. Намера нам је да смањимо емисију загађења 52% до 2030, а да постанемо “карбон-неутрални” до 2050.” Министар Нуредини је истакао да је њихов приоритет инвестирање у соларну енергију, као и енергију ветра и вода.

Франсоа Вакенхут, шеф јединице Генералног директората за животну средину Европске комисије је истакао озбиљност ситуације загађености ваздуха у овом делу Европе. “ Према проценама, чак 32 000 превремених смрти годишње је повезано са загађењем ваздуха на Западном Балкану. А то је регион са тек 18 милиона становника. Ово је изазов свих држава чланица, није само Западног Балкана”, навео је Вакенхут. Међутим, истакао је и начине како се ова црна статистика може променити.

“Морамо радити на истим стандардима, морамо обезбедити адекватне информације грађанима, потребно је увести свуда модерне системе праћења и надзора загађења, те боље извештавање и пријављивање проблема загађења. Можемо више урадити кроз Зелени договор широм континента”, закључио је он.

Холгер Шредер, шеф јединице Генералног директората за европску суседску политику и преговоре о проширењу Европске комисије је нагласио важност политичке одлучности у овом процесу. “Морамо видети одлучност не само министара, већ и самих лидера Западног Балкана. Потребно је почети са спровођењем политичких обећања”, нагласио је Шредер.

ЕУ подржава Србију да постигне своје циљеве у области животне средине и да их подигне на ниво стандарда ЕУ. У протеклих 12 година, Србија је само из буџета ЕУ примила преко осам милијарди евра, укључујући преко четири милијарде евра бесповратне помоћи, што ЕУ чини далеко највећим донатором у Србији. ЕУ је до сада уложила преко 400 милиона евра у сектор заштите животне средине у Србији.

Помоћ Европске уније је до сада допринела унапређењу живота стотина хиљада грађана Србије.

ЕУ настоји да подржи Србију што је више могуће, укључујући је у Зелени договор, као кључни елемент за економски опоравак и раст. Економско-инвестициони план Европске комисије и Зелена агенда за Западни Балкан, усвојени у Софији, важни су елементи за јачање ионако јаке сарадње између ЕУ и Србије.

Извор: Europa.rs