Како би постала климатски неутрална до 2050, Европа мора да трансформише свој енергетски систем који је извор 75% емисија гасова стаклене баште у ЕУ. Стратегије ЕУ за интеграцију енергетског система и водоник које су јуче усвојене утиру пут ка ефикаснијем и боље повезаном енергетском сектору са двоструким циљем, а то је чистија планета и снажнија привреда.

Ове две стратегије представљају инвестициони план за чисту енергију, у складу са Комисијиним пакетом за опоравак Наредна генерација ЕУ и Европски зелени договор. Планиране инвестиције имају потенцијал да стимулишу економски опоравак од кризе изазване вирусом корона, као и да отворе нова радна места у Европи те да оснаже њену лидерску позицију и конкурентност у стратешким индустријама, које су од виталног значаја за отпорност Европе.

Интеграција енергетског система

Стратегија ЕУ за интеграцију енергетског система ће послужити као оквир за транзицију на зелену енергију. Актуелним моделом у коме се потрошња енергије у области саобраћаја, индустрије, гаса и грађевинарства одвија у изолованим системима, при чему свака од поменутих области има сопствени ланац вредности, правила, инфраструктуру и системе планирања и функционисања, не може се остварити исплатива климатска неутралност до 2050. Променљиви трошкови иновативних решења морају бити интегрисани у начин на који управљамо нашим енергетским системом. Морају бити створене нове везе између сектора, а технолошки напредак искоришћен.

Интеграција енергетског система подразумева планирање и управљање системом као целином, уз повезивање различитих носиоца енергије, инфраструктура и сектора потрошње. Овакав повезани и флексибилни систем ће бити ефикаснији и смањиће трошкове за друштво. Примера ради, то значи да систем у ком електрична енергија која покреће европске аутомобиле може бити произведена соларним панелима на нашим крововима, док се наше зграде могу загревати топлотом из оближње фабрике, а фабрике напајати чистим водоником који се добија из енергије ветра у близини обале.

Slika: Shutterstock

Ова стратегија се ослања на три главна стуба:

  • Прво, „циркуларнији“ енергетски систем, у чијем средишту је енергетска ефикасност. Стратегија ће утврдити конкретне активности како би начело „енергетске ефикасности на првом месту“ било примењено у пракси и како би се локални извори енергије искористили на делотворнији начин у нашим зградама или заједницама. Поновна употреба отпадне топлоте из индустријских постројења, дата центара или других извора има значајан потенцијал, као и енергија добијена из био отпада или постројења за прераду отпадних вода. Талас реновирања ће бити важан сегмент ових реформи.
  • Друго, већа директна електрификација сектора крајње потрошње. Будући да електропривреда има највећи удео обновљивих извора енергије, треба да у што већој мери користимо електричну енергију тамо где је то могуће: на пример за напајање топлотних пумпи у зградама, електричним возилима или електричним пећима у појединим индустријама. Мрежа од милион станица за напајање електричних возила ће бити један од видљивих резултата, заједно са проширеном употребом соларне и енергије ветра.
  • У оним секторима у којима је електрификација отежана, стратегија промовише чиста горива, укључујући обновљиви водоник и одржива биогорива и биогас. Комисија ће предложити нови систем класификације и сертификације за обновљива и горива са ниским уделом угљеника.
    Стратегија излаже и 38 активности за стварање интегрисанијег енергетског система. Ове активности обухватају ревизију постојећег законодавства, финансијску подршку, истраживање и примену нових технологија и дигиталних алата, смернице за државе чланице у погледу фискалних мера и постепено укидање субвенција за фосилна горива, реформе у области управљања тржиштима и инфраструктурно планирање, те боље информисање потрошача. Анализа постојећих препрека у овим областима ће помоћи при осмишљавању конкретних предлога, на пример ревизију уредбе ТЕН-Е до краја 2020. или ревизију директиве о опорезивању енергије и регулаторног оквирна за тржишта гаса.

Стратегије за водоник

У оквиру интегрисаног енергетског система, водоник може подупрети декарбонизацију индустрије, саобраћаја, производње енергије и грађевинарства широм Европе. Стратегија ЕУ за водоник решава питање искоришћавања овог потенцијала посредством инвестиција, регулативе, креирања тржишта и истраживања и иновација.

Водоник може напајати секторе који нису подобни за електрификацију и пружа могућност складиштења у циљу постизања баланса између токова различитих обновљивих извора енергије, премда се ово може постићи само координацију активности јавног и приватног сектора, на нивоу ЕУ. Приориет је развој обновљивог водоника који је произведен махом захваљујући енергији ветра и сунца. Међутим, на краћи и средњи рок, други облици водоника са ниским уделом угљеника су неопходни како би се емисије смањиле брзо и како би се подржао развој одрживог тржишта.

Ова постепена транзиција захтева приступ који се састоји од неколико фаза:

  • У периоду између 2020. и 2024. ћемо подржати постављање електролизатора за производњу обновљивог водоника јачине најмање шест гигавата у ЕУ и производњу до милион тона водоника из обновљивих извора.
  • У периоду између 2025. и 2030, водоник мора постати суштински елемент нашег интегрисаног енергетског система, са електролизаторима за производњу обновљивог водоника јачине најмање 40 гигавата и производњом до десет милиона водоника из обновљивих извора у ЕУ.
  • У периоду између 2030. и 2050, технологије за производњу обновљивог водоника треба да буду усавршене и масовно примењене у свим секторима у којима је декарбонизација отежана.

Како би остварила циљеве ове Стратегије, Комисија покреће Европски савез за чисти водоник с водећим представницима индустрије, цивилног друштва, националним и регионалним министрима и Европском инвестиционом банком. Савез ће израдити инвестициони портфолио за повећану производњу и подупрети потражњу за чистим водоником у ЕУ.

Извор: Europa.rs