Загађење утиче на све ‒ на ваздух који удишемо, на воду коју пијемо, као и на земљу на којој узгајамо храну – те се тако намеће као проблем на коме стално морамо да радимо. Оно је и највећи еколошки узрок вишеструких менталних и физичких болести и превремених смрти. Загађење је, такође, један од главних разлога за губитак биодиверзитета и истребљење важних и ретких биљних и животињских врста

Тим поводом се крајем маја и почетком јуна одржава Европска зелена недеља 2021 (ЕУ Греен Wеек) и посвећена је „амбицији нултог загађења”.

Један од догађаја поводом Европске зелене недеље јесте и „Зелена конференција о индустријској политици”, у организацији немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање, одржана 26. и 27. маја.

Ингве Енгстром, шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији, као један од говорника током првог дана конференције, рекао је да је потребно да поправимо еколошку ситуацију и да се боље припремимо за наредне генерације.

„Пандемија је претећи подсетник, а научници кажу да нам прете даље опасности уколико не променимо понашање“, рекао је Енгстром.

Потребно је да дамо планети више него што јој одузимамо, те да је здраво понашање кључ и за ментално и фискално здравље, приметио је он.

Он је говорио о вези екологије и могућности напретка пословања уз зелене моделе.

Европска комисија 5. маја је ажурирала индустријску стратегију, у складу са ковид кризом, како би економија била одрживија, отпорнија…

„Улагање у екологију јесте улагање у будућност“, закључио је Енгстром.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, истом приликом је изјавила да Србија има жељу да се усаглашава са стандардима и Зеленом агендом Европске уније и да оствари укључивање у Зелени договор, што је можда у овом тренутку и најважније за будући квалитет живота у нашој земљи.

Тема заштите животне средине и енергетске и зелене транзиције један је од три кључна приоритета Владе, истакла је премијерка и навела да је процењени оквир улагања само у области управљања водама, да би Србија постигла ЕУ стандарде, шест милијарди евра.

Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб истакао је да је одлука Европске уније да до 2050. године буде угљенично неутрална важна за Србију као кандидата за ЕУ.

„То смањење се спроводи кроз принципе циркуларне економије и уз напоре за заштиту животне средине. Модернизација привреде је неопходна, може доћи до губитка радних места, али, уз планирање, могуће је тај проблем превазићи. Србија је иновативна и требало би да буде у добром положају“, оценио је Шиб.

Амбасадор Немачке је нагласио улогу ГИЗ-а, који, на основу досадашње сарадње, поставља темеље будуће сарадње да се и зелена политика, уз експерте које има, подигне на виши ниво.

Током другог дана конференције, одржано је неколико панела, на којима су говорили домаћи и европски стручњаци. „Финансирање раста за чистије окружење“, један је од панела, на коме су учествовали Антоан Авињон, програмски менаџер у Делегацији ЕУ у Србији, Милан Лакићевић из Програма Уједињених нација за развој (УНДП), Милош Лукић из Европске банке за реконструкцију и развој (ЕРД), Александар Савић из Ерсте Банке, Петар Петровић из Процредит банке, и Александар Стојков испред Тхе Греен фор Гроwтх Фунђа (ГГФ).

Само прошле године, пандемија нам је показала да је неопходно да заштитимо здравље, а то је могуће само ако заштитимо планету, приметио је Антоан Авињон, који се у даљем излагању обазрео на климатске промене, циркуларну економију и инструменте финансирања, које обезбеђује ЕУ.

„Потребно је да живимо на ’зелени’ начин. Зелени договор је нова стратегија, у складу са модерном, ефикасном економијом. Зелени договор је заправо план Европске уније да економија постане одржива“, рекао је Авињон.

Он је додао и да је „потреба да се ступи у акцију веома јасна“, а то се, измеђиу осталог, огледа кроз велику потребу за рециклирањем у Србији.

„Количина отпадака је драматична – то мора престати. Током викенда сам учествовао у акцији чишћења обале Дунава, и верујем да ће већ наредни викенд количина ђубрета бити као да ништа није урађено“, закључио је Авињон.

ЕУ подржава Србију да постигне своје циљеве у области животне средине и да их подигне на ниво стандарда ЕУ. У протеклих 12 година, Србија је само из буџета ЕУ примила преко осам милијарди евра, укључујући преко четири милијарде евра бесповратне помоћи, што ЕУ чини далеко највећим донатором у Србији. ЕУ је до сада уложила преко 400 милиона евра у сектор заштите животне средине у Србији.

Извор: Europa.rs