Грађане занима да ли ће имати довољно енергената у наредном периоду и да ли ће исте моћи да приуште. У јеку глобалне енергетске кризе државе региона планирају јаче умрежавање гасне и електричне инфраструктуре, смањују потрошњу, повећавају енергетску ефикасност и развијају обновљиве изворе. Србија вредно ради на енергетским изазовима, а од ЕУ наставља да добија подршку.

Ово су закључци учесника на представљању Интегрисаног енергетског и климатског плана Србије, које је одржано данас у Београду.

Амбасадор Европске уније у Србији Емануеле Жиофре, рекао је да би план требало да постави амбициозне циљеве за смањење гасова са ефектом стаклене баште, брзу интеграцију обновљиве енергије, попут оне добијене од ветра и Сунца, и већу енергетску ефикасност до 2030.

”Спремни смо да помогнемо око енергетске транзиције и амбициозних циљева разменом техничких знања, али и финансијском подршком Европске уније, било у виду бесповратне помоћи, повољних зајмова и гаранција или мешовитих решења. Заједно са нашим српским партнерима ЕУ напредује у диверсификацији енергетских извора и рута за снабдевање. Поред текућих радова на гасном интерконектору између Бугарске и Србије, у припреми је и нови интерконектор са Северном Македонијом”, рекао је Жиофре.

Видео са почетка радова на гасном интерконектору Србија – Бугарска

“Национални планови за климу и енергетику играју кључну улогу у заједничким напорима Енергетске заједнице за остварење постављених циљева за 2030. годину који су договорени почетком јула и могу да похвалим Србију за напредак који је до сада остварен. Сада је време за напредак на следећи ниво кроз консултације са свим релевантним заинтересованим странама, како бисмо осигурали да планиране политике и мере усмеравају постизање дугорочних циљева енергетских и климатских политика, и водећи рачуна о томе да енергетска транзиција мора бити инклузивна и социјално праведна”, рекао је директор Секретаријата Енергетске заједнице, Артур Лорковски.

Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић, рекла је да би доношење Интегрисаног националног плана за климу и енергетику требало да омогући да Србија има довољно енергије и здраву животну средину и да представља одговорност и обавезу не само према садашњим, већ и према будућим генерацијама.

”Интегрисани план за климу и енергетику је најважнији документ који као држава треба да усвојимо у области енергетике. Али, пре тога желимо да разговарамо са свима, не само са домаћим и страним институцијама, агенцијама и предузећима, већ да имамо широки дијалог, како бисмо сви разумели шта овај план значи и зашто је важан. Ми смо на почетку овог процеса, ово је тек почетак расправе, у којем је политичка подршка важна, али је једнако важна подршка грађана и привреде”, рекла је Михајловићева и додала:

”План подразумева да у свим сегментима доносимо одлуке које ће омогућити да 2030. године имамо 40 одсто мању емисију штетних гасова него 1990, као и учешће ОИЕ у производњи електричне енергије веће од 40 одсто. То значи да ћемо морати потпуно да променимо начин на који производимо електричну и топлотну енергију, да повећавамо нашу енергетску ефикасност и да полако излазимо из прљавих технологија и фосилних горива, ма колико тешке одлуке биле испред нас”, закључила је Михајловић.

У складу са обавезама из Уговора о Енергетској заједници, као и са Софијском декларацијом о Зеленој агенди за Западни Балкан, у току је рад на Интегрисаном националном енергетском и климатском плану Републике Србије за период од 2021. до 2030. године са визијом до 2050. године (ИНЕКП), који се спроводи у оквиру ЕУ пројекта „Даљи развој капацитета за енергетско планирање”.

План би требало да пружи приказ постојећег стања, кључних политика и одговарајућих мера за сагледавање пет димензија Уредбе (ЕУ) 2018/1999 о управљању Енергетске уније и деловањем у подручју климе – Декарбонизација (смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и обновљива енергија), Енергетска ефикасност, Енергетска сигурност, Унутрашње енергетско тржиште,Истраживање, иновације и конкурентност. У наредном периоду ће комплетан нацрт ИНЕКП-а, бити представљен на јавним консултацијама, које ће према очекивањима бити организоване крајем године.

Извор: www.europa.rs