Сектор саобраћаја свуда у свету спада међу водеће загађиваче, али нису сви видови транспорта једнаки у емисији штетних гасова. Поредећи те податке, превоз робе бродовима кроз речне токове далеко је мање штетан по животну средину чак и од авионског саобраћаја. Зато је важно опредељење Европске уније (ЕУ) за развијање „еколошки оправданог” саобраћаја, посебно унапређење унутрашњих пловних путева.

ЕУ је посебну пажњу усмерила на басен Дунава, па се у Србији (кроз коју је Дунав плован читавим током) реализују пројекти унапређења унутрашњих пловних путева у складу са европском регулативом. Успешно је реализован ЕУ пројекат успостављања речних информационих система (РИС) на Дунаву, који се састоји из подсистема за лоцирање и праћење бродова (15 базних станица), посебног система за давање електронских саопштења бродарству, као и система за пружање ГДП података. Усклађивање овог система за важећим европским стандардима чини пловне путеве у Србији сигурнијима и прегледнијим на европској мапи пловних путева. Партнер ЕУ у овом послу била је Дирекција за водне путеве „Пловпут”.

Категоризација европских унутрашњих пловних путева обавља се на основу одлуке Европске комисије и полази од димензија (габарита) и носивости бродова и бродских састава. Документ разликује пловне путеве „малих габарита” (класа 0, И и ИИ) и пловне путеве „великих габарита” (класе од ИВ до ВИИ). Учешће робног промета на Дунаву у односу на све остале пловне путеве у Србији износи 80‒90 одсто.

Слика: Shutterstock

Посао је настављен новим пројектом ЕУ у оквиру програма Danube Stream, којим је Србија унапредила начин прикупљања и обраде података важних за унутрашње пловне путеве. Тиме су унапређени услови за еколошки прихватљив речни транспорт кроз Србију, а базе података неопходне за контролу саобраћаја усклађене су са европским правилима која важе за саобраћајну инфраструктуру Дунавског транспортног коридора.

Тренутно су у току радови на реконструкцији преводнице на брани Ђердап. Пројекат је вредан 28 милиона евра, од којих је 11 милиона бесповратних средстава у оквиру Инструмента за повезивање Европе (Цоннецтинг Еуропе Фасцилитy), а 17 милиона повољан кредит Европске инвестиционе банке. ЕУ је у овом случају помогла и у припреми документације, а пре тога финансирала је израду техничке документације за хидротехничке радове на критичним тачкама Дунава кроз Србију.

План ЕУ је да се до 2040. године транспорт робе унутрашњим пловним путевима повећа за 80 одсто у односу на данашњи саобраћај. Према плановима ЕУ из Стратегије за регион Дунава, транспорт робе овом реком представља између 10 и 20 одсто садашњег речног транспорта реком Рајном. Стога, иницијатива за повећање речног саобраћаја Дунавом представља наднационални циљ свих 10 држава кроз које ова река пролази.

Србија унапређује еколошки аспект речне пловидбе Дунавом и кроз транснационални програм „Зелени Дунав” (Green Daunbe), који ЕУ финансира у оквиру програма „Интеррег”. На овај начин омогућава се усклађена размена информација о количини загађења сваког пловила, размењују се подаци о „зеленим технологијама за бродове”, као и подаци који су значајни за брз и ефикасан транспорт робе дуж читавог коридора Дунава.

Сви делови мреже унутрашњих пловних путева у Србији, директно или индиректно, ослоњени су на Дунав, као за сада једини међународни пловни пут који земљу повезује са мрежом европских пловних путева. Као чланица Дунавске комисије, Србија има обавезу систематског и континуираног одржавања и унапређења ове магистралне пловне саобраћајнице.

Србија је један од највећих прималаца средстава ЕУ намењених повезивању, са преко 200 милиона евра бесповратних средстава одобрених за шест инвестиционих пројеката (модернизација пруге Ниш–Брестовац; модернизација пруге Ниш–Димитровград; изградња деонице Ниш–Плочник (фаза 1 радова на Аутопуту мира); изградња интермодалног терминала; Рехабилитација бродске преводнице Ђердап И и Рехабилитација преводнице Ђердап ИИ), захваљујући чему ће бити мобилисано 650 милиона евра инвестиција. ЕУ у овом тренутку издваја преко 30 милиона евра бесповратних средстава за припрему инвестиционих пројеката у области саобраћајне инфраструктуре укупне вредности око три милијарде евра.

У оквиру инвестиција за повезивање, ЕУ је донирала 250 милиона евра за безбеднији саобраћај у Србији, повезала је регион са мрежом јефтинијих роминг тарифа, модернизовала је пет кључних железничких траса и реконструисала или унапредила три моста и путеве укупне дужине 682,5 километара широм земље. Повезивање тржишта ради брже и сигурније циркулације људи, роба, инвестиција и услуга, једно је од кључних настојања ЕУ. Европска унија подржава Србију да унапреди енергетску, транспортну и дигиталну инфраструктуру, како би постала тржишно компатибилнија и била боље повезана са регионом и ЕУ, у циљу отварања нових радних места и могућности. Европска унија је највећи донатор, трговински партнер и инвеститор у Србији, са преко 3,6 милијарди евра бесповратне помоћи која је одобрена за низ пројеката у протеклих 20 година.

Извор: Europa.rs