ЕБРД, ЕУ и билатерални донатори подржавају српски град у модернизацији његове водне инфраструктуре

„Наш град је био један од првих градова у Србији који је пре скоро 50 година изградио постројење за пречишћавање отпадних вода“, каже Едита Трунгел Мештер, која у фабрици за прераду отпадних вода у Суботици ради више од две деценије. „Од тада смо имали неколико надоградњи и стекли велико искуство и знање. Данас нам долазе инжењери из других градова на обуку из управљања отпадним водама. “

Била је то визионарска инвестиција. Педесет година касније, Суботица је и даље један од ретких градова у Србији са одговарајућом инфраструктуром за отпадне воде. Мање од 10 процената отпадних вода у земљи се пречишћава и очекује се да ће побољшање на том пољу бити једно од најкритичнијих и најизазовнијих подручја улагања за Србију током напретка у њеној интеграцији у Европску унију (ЕУ).

Суботица је започела рад на својој еколошкој инфраструктури 1970-их, када је растућа индустријска активност града почела да угрожава оближње језеро Палић. Није постојао систем за сакупљање отпадних вода из индустријских постројења, па је отпадна вода истицала директно у језеро, наносећи штету његовом биодиверзитету. Одлука града о изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода помогла је у спречавању даљег загађења у две деценије које су следиле. Међутим, то није било трајно решење.

„Постројење отпадних вода било је проблематично из два разлога“, објашњава Имре Керн, заменик градоначелника Суботице. „Није уклањало фосфор и азот и није имало довољно капацитета. Морали смо да изградимо додатни уређај за пречишћавање. “

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), ЕУ и билатерални донатори Оквира за инвестиције западног Балкана (ВБИФ) подржавају напоре Суботице од 2006. године, када је започела модернизацију свог првобитног постројења за пречишћавање и изградњу линије муља. Град је затим наставио да надограђује своју мрежу проширивањем канализационе мреже и изградњом колектора и додатних водовода, између осталог.

Надоградња је помогла побољшању квалитета услуга одвођења и пречишћавања отпадних вода у Суботици. Такође је граду омогућило да на канализациону мрежу повеже још 12.000 од својих 140.000 грађана, чиме је сада покривено 60 одсто становника. Поред тога, ново постројење за отпадне воде има технолошки капацитет за производњу енергије из отпада и тренутно производи 25 до 40 посто властитих енергетских потреба.

„Ремонтом постројења за пречишћавање отпадних вода, Суботица је постала један од првих градова у Србији који има модерну инфраструктуру за воду и отпадне воде у складу са стандардима ЕУ“, наставља заменик градоначелника Керн. „Постигли смо свој најважнији циљ, да смањимо концентрације азота и фосфора на прописане границе, што је значајно побољшало квалитет воде у језеру и помогло да се очува његов биодиверзитет.“

Град је наставио да улаже у своје водоводне услуге и у децембру 2020. отворио је ново постројење за пречишћавање воде за пиће.

„Поред постројења за пречишћавање отпадних вода, које је било највеће градско улагање икада, уложили смо и у изградњу новог постројења за пречишћавање воде за пиће“, објашњава Ђерђ Шугар, директор Суботичких вода (ЈКП „Водовод и канализација“ Суботица). „Сада сви наши грађани имају приступ чистој води за пиће, без арсена, што је чест проблем у региону.“

ЕБРД је за пројекат обезбедила близу 20 милиона евра кредита, док су ЕУ и билатерални донатори Оквира за инвестиције западног Балкана обезбедили 9 милиона евра инвестиционих грантова и техничке помоћи.

„Никада није било снажнијег замаха за улагање у зелену инфраструктуру него данас. То је глобални и европски приоритет. То је сада постао главни приоритет политике у Србији. Отуда је наш стратешки фокус да повећамо и убрзамо инвестиције “, каже Зсузсанна Харгитаи, регионални директор ЕБРЂа за западни Балкан и Србију. „80 посто наших предстојећих инфраструктурних пројеката су зелене инвестиције. Дошло је време за надоградњу националних и општинских служби за заштиту животне средине и стварање здравијег окружења већ за садашњу генерацију грађана. ”

ЕУ такође пружа подршку Србији за друге пројекте пречишћавања воде. На пример, на подручју Рашке уложено је више од 6 милиона евра у постројење за пречишћавање отпадних вода.

„Ово је још једна прекретница у томе да Србија постане зеленија, штитећи своје грађане и негујући светлију будућност“, каже Мартин Клауцке из Оперативног одељења Делегације ЕУ у Србији. „Европске интеграције за Србију нису апстрактна ствар; то је нешто што људи могу да виде и осете у својим домовима кроз чистију и сигурнију воду за њих и њихову децу. Заштита животне средине значи заштиту људи. То је оно о чему говори ЕУ: бољи живот људи “.

Извор: Europa.rs