Стварање атрактивнијег економског окружења и успешан друштвено-економски развој Србије су стратешки циљеви српске економске политике.

У процесу евроинтеграција, Србија спроводи низ системских реформи чији је циљ усаглашавање са стандардима и нормама које постоје у Европској унији, а чије ће спровођење убрзати процес приступања.

Као држава која је отворила преговарачка поглавља, Србија има приступ ИПА фондовима Европске уније. Циљ те бесповратне финансијске помоћи јесте да Србија на свом путу ка ЕУ спроведе реформе неопходне за достизање европских стандарда у разним областима, као и да се структурно и стратешки припреми за следећи ниво помоћи – структурне фондове, чија је вредност далеко већа.

Те постојеће ИПА финансијске ресурсе је важно искористити на време, посебно за кључне инфраструктурне пројекте. Како би што боље искористила та бесповратна средства ЕУ, Влада Србије је припремила и усвојила документ под именом Национални приоритети за међународну помоћ (НАД) за период 2014-2017, са пројекцијама до 2020. године.

У мају 2018. године Министарство за европске интеграције, као институција надлежна за координацију међународне развојне помоћи, започело је процес израде новог вишегодишњег планског документа за развојну помоћ, за период 2019-2025.

НАД представља основу за преговоре са развојним партнерима, како би се прецизно дефинисале области сарадње и усмерила подршка донатора ка спровођењу најважнијих друштвено-економских реформи, као и ка јачању административних и институционалних капацитета Србије.

Тај документ је један од кључних инструмената којима Влада Србије дефинише стратешке правце развоја.

У оквиру новог НАД документа за период 2019 – 2025 предложено је да се из међународних фондова финансирају приоритети и мере у девет најважнијих сектора: реформа јавне управе, правосуђе, унутрашњи послови, саобраћај, животна средина, енергетика, конкурентност, развој људских ресурса и друштвени развој, пољопривреда и рурални развој.

Интегрални део НАД-а је и важан документ који се зове Методологија за селекцију и приоритизацију инфраструктурних пројеката. То је главни алат за селекцију инфраструктурних пројеката и омогућава да се на време идентификују приоритетни пројекти који ће се даље финансирати из ИПА фондова ЕУ.

Развој инфраструктуре је од кључног знача за друштвено-економски развој једне државе.

Један од најважнијих услова за побољшање квалитета живота грађана Србије јесте унапређење инфраструктуре у области енергетике, транспорта и животне средине. Комуналне услуге – снабдевање водом, пречишћавање отпадних вода, управљање чврстим отпадом, снабдевање енергијом из обновљивих извора енергије, добра саобраћајна инфраструктура – помажу привредни развој и јачају економију у градовима и регионима.

Општине у Србији се суочавају са бројним тешкоћама у развоју, а један од кључних проблема јесте инфраструктура слабог квалитета и управљање истом. Такво стање негативно утиче на привредни развој, прилив страних инвестиција и ниво квалитета комуналних услуга.

За економски развој од велике важности је савремена инфраструктура и равномерно развијен и поуздан транспортни систем, јер у великој мери утичу на развој предузетништва, боље услове за образовање, пољопривредну производњу, пласирање производа на тржиштима и многе друге области кључне за економију.

Стратешке реформе које Србија спроводи односе се и на услуге транспорта: реформисан транспортни систем који је у складу са европским стандардима, а који ће осигурати неометан проток робе/терета и мобилност људи на националном и регионалном нивоу неопходан је за привредни раст.

Даље, сигурно и поуздано снабдевање енергијом и постојање стабилних енергетских извора предуслов су за унапређење животног стандарда грађана, функционалност домаћинстава и  економских активности уопште. Национални приоритети Србије у тој области су да се крајњим корисницима енергија осигура по минималној цени, да се улаже у енергетску инфраструктуру, те да се обезбеде инвестиције за интеграцију енергетског тржишта Србије у јединствено европско тржиште енергије – транс европску мрежу. Енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије кључни су за одрживи развој у енергетском сектору.

У Србији је тренутно већ у процедури усклађивање са европским стандардима када је реч о заштити животне средине, што је обухваћено једним од најскупљих поглавља – Поглављем 27.

Пред Србијом је велики посао – у области заштите животне средине треба применити око 700 европских аката и „средити“ еколошку слику. У току је преношење европског законодавства у домаће, које се односи на проблеме загађења, чистих извора енергије и побољшања заштите животне средине.

Није случајно што се Влада Србије и ЕУ фокусирају на улагање у друштвену, економску и инфраструктуру у области заштите животне средине – тренутне инвестиције ЕУ у ту инфраструктуру оствариће додатни привредни раст на модеран и одржив начин у корист становништва Србије и побољшања имиџа Србије у иностранству.

Припрема инфраструктурних пројеката је веома захтевна и подразумева постојање одређене документације да би пројекат достигао такозвану зрелост за финансирање.

На пример, адекватна просторно планска документација, одређена техничка документација неопходна за обезбеђење прикључења објеката на постојећу инфраструктурну мрежу или правно решена питања као што је утврђивање власништва над земљиштем које обухвата зону изградње самог пројекта  – су елементи на основу којих се процењује да ли ће пројекат уопште бити евалуиран и постављен као приоритет за финансирање. Један од важних елемената процене је и институционални капацитет ресорног министарства које предлаже пројекат.

Спровођење инфраструктурних пројеката захтева постојање потпуно припремљеног сета техничке и тендерске документације који се морају припремити у складу са домаћим законима (нпр. Закон о планирању и изградњи), али и  са захтевима и стандардима који важе у Европској унији. Припрема те документације је изузетно сложен процес и зато је неопходно да се обезбеди помоћ оним ресорним министарствима и државним институцијама које су одговорне за припрему исте.

Програм „Подршка Европске уније у припреми пројеката“ (ЕУ ППФ) представља техничку помоћ у вредности од 21 милион евра која се финансира из претприступних средстава Европске уније. Донација ЕУ је 19,7 милиона евра а 1,29 милиона евра је допринос Владе Републике Србије. Циљ програма је, између осталог, и јачање техничких и административних капацитета администрације Републике Србије у области управљања и коришћења претприступних фондова ЕУ, како би се убрзао процес припреме за чланство Србије у Европској унији.

ЕУ ППФ програм је усмерен на припрему техничке и тендерске документације за инфраструктурне пројекте из сектора животне средине, енергије и транспорта, као и на организацију више од 70 обука за представнике релевантних локалних и државних институција и јачање њихових капацитета. Уз помоћ ЕУ ППФ програма, припрема се сва неопходна документација за 15 великих пројеката у области транспорта, енергетике и животне средине, чија је потенцијална инвестициона вредност већа од 850 милиона евра. Посебан задатак у оквиру програма је стручна помоћ у ажурирању и структурном прилагођавању вишегодишњег планског документа за развојну помоћ (Национални приоритети за међународну помоћ – НАД), за период 2014-2017, са пројекцијама до 2020. године. Такође, ЕУ ППФ помаже Министарству за европске интеграције и ресорним министарствима у програмирању претприступних фондова за 2018, 2019 и 2010 годину и у развоју новог НАД документа за период 2019 – 2025 како би се прецизно дефинисали захтеви Србије за међународну помоћ.

ЕУ ППФ програмом управљављају Делегација Европске уније у Републици Србији и Министарство финансија – Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније (ЦФЦУ). Министарство за европске интеграције је кључни корисник програма и спроводи надгледање техничке и административне реализације програма. Корисници техничке помоћи ЕУ ППФ програма су и бројна ресорна министарства: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (као и Дирекција за воде), Министарство заштите животне средине, Министарство рударства и енергетике, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство за рад, запошлјавање, борачка и социјална питања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство омладине и спорта, Министарство финансија, Министарство здравља, Министарство правде, Министарство економије и Министарство спољних послова.

Значи да је у оквиру једног програма окупљен тим међународних и локалних стручњака из многобројних области и са потребним знањима која могу да пренесу корисницима програма. Инфраструктурне пројекте који су предмет техничке помоћи у оквиру ЕУ ППФ програма заједно селектују на основу унапред утврђених критеријума представници ресорних министарстава уз асистенцију ЕУ ППФ стручњака. Одабрани инфраструктурни пројекти, тј. израда техничке и тендерске документације за исте је предмет техничке помоћи.

ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ

Уз помоћ ЕУ ППФ програма, припрема се сва неопходна документација за 15 великих пројеката у области транспорта, енергетике и животне средине, вредних више од 850 милиона евра. Спровођење тих пројеката биће финансирано из фондова ЕУ у наредном периоду.

  • Пројектна јединица ЕУ ППФ6: седам пројеката укупне инвестиционе вредности око 100 милиона евра, из сектора енергетике и животне средине
  • Пројектна јединица ЕУ ППФ7: два пројекта, укупне инвестиционе вредности око 50.1 милиона евра, из сектора животне средине
  • Пројектна јединица ЕУ ППФ8: шест пројеката укупне инвестиционе вредности око 700 милиона евра, из сектора транспорта и заштите животне средине.

Градови и општине обухваћени ЕУ ППФ инфраструктурним пројектима: Лозница, Панчево, Краљево, Брус, Блаце, Сокобања, Крагујевац, Ужице, Ариље, Пожега, Косјерић, Ивањица, Аранђеловац, Кнић, Рековац, Београд, Кладово, Велика Плана, Параћин, Сталаћ, Ђунис, Ниш и Брестовац.

ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА/ОБУКЕ

 Кроз компоненту јачања капацитета у оквиру ЕУ ППФ тренинг програма, најмање 1500 учесника ће проћи неопходне обуке и побољшати своја знања:

  • Пројектна јединица ЕУ ППФ6: 20 једнодневних обука – око 500 учесника
  • Пројектна јединица ЕУ ППФ7: 21 једнодневних обука – око 500 учесника
  • Пројектна јединица ЕУ ППФ8: 26 једнодневних обука – око 500 учесника

 ДОКУМЕНТА

Пројектна јединица ЕУ ППФ7 посебно ће припремити следећу документацију:

  1. Систем за приоритизацију пројеката у области друштвене инфраструктуре “Јединствена листа приоритетних пројеката из области друштвене инфраструктуре”
  2. Сва програмска документа неопходна за планирање и координацију ИПА фондова за период 2018-2019, као и за 2020. годину.
  3. Документ Национални приоритети за међународну помоћ (НАД), за период 2014-2017 са пројекцијама до 2020. године комплетно ажуриран и прилагођен да покрије период од 2019. до 2025. године.

Ресорна министарства, националне агенције и релевантна јавна (комунална) предузећа (ЈКП), локалне власти, невладине организације и остале секторске организације имају важну улогу у процесу припреме инфраструктурних пројеката: оне обезбеђују неопходне улазне податке потребне да се приреми неопходна документација.

Кроз заједнички рад са тимом стручњака ЕУ ППФ програма, њихови капацитети и знања ће бити ојачани, било кроз обуке било кроз сам процес припреме неопходне документације како би пројекат постао зрео за фазу имплементације.

Циљ обука је да они буду способни да у будућности самостално воде припрему техничке и тендерске документације за друге инфраструктурне пројекте.

Поред обука које се односе на припрему пројектне документације, тим стручњака ЕУ ППФ обезбедио је и обуке које су фокусиране на специфичне аспекте функционисања појединих инфраструктурних објеката.

У оквиру ЕУ ППФ програма постоје и Управни одбори који управљају његовом реализацијом.

Они су првенствено одоговорни за:

  • Доношење одлука о пројектима који ће бити предмет припреме документације кроз ЕУ ППФ програм
  • Надзор над спровођењем ЕУ ППФ програма и одобравање пројектних извештаја
  • Праћење сарадње између државних институција које су укључене у реализацију ЕУ ППФ пројекта и стручњака из ЕУ ППФ тимова;
  • Обезбеђивање стратешке подршке у решавању проблема који имају утицај на спровођење пројекта
  • Праћење координације са осталим ЕУ пројектима који су из исте области, као и са осталим релевантним донаторима у циљу постизања неопходне синергије и повезивања постојећих пројеката.

пон

уто

сре

чет

пет

суб

нед

-

-

-

-

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

Нема догађаја

Да ли сте знали?

Прочитајте одговоре на често постављана питања.

Даље…

Мапа пројеката

Погледајте интерактивну мапу
ППФ пројеката

Даље…

Промоција резултата развојне помоћи ЕУ Србији

Даље…