Нова мрежа далековода између Обреновца и Бајине Баште, део Секције 3 Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије, предмет је уговора вредног 12.8 милиона евра који је данас потписан у Београду.

Уговор су потписали потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, директорка Електромреже Србије Јелена Матејић и директор канцеларије немачке КфW банке у Србији Рудигер Хартман, а потписивању је присуствовао и амбасадор Немачке у Републици Србији, Томас Шиб.

Делегацију Европске уније представљао је шеф за сарадњу Ингве Енгстром. Он је рекао да је до сада кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WБИФ), који комбинује финансирање земаља чланица, Европске уније и међународних банака, уложено око 220 милиона евра само у Србију, а да укупна улагања кроз овај механизам у региону износе око 5,5 милијарди евра, у области саобраћаја, енергетике, заштите животне средине и дигиталне инфраструктуре.

“Овај механизам може много да помогне у развоју читавог региона, укључујући и Србију”, додао је Енгстром.

Слика: Министарство рударства и енергетике

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, рекла је да је циљ Србије да буде транзитни коридор и у енергетици, као што је већ у саобраћају.

“Трансбалкански коридор је регионални пројекат од стратешког значаја, који значи стабилност на тржишту електричне енергије не само у Србији, већ и у региону, у Румунији, Црној Гори, Италији. Укупна вредност изградње Трансбалканског коридора у Србији је 157 милиона евра, а укупна дужина 321 километар”, рекла је Михајловићева.

Министарка Јоксимовић изјавила је данас да је изградња пројекта Трансбалканског коридора важан корак у процесу реформи у области европских интеграција Србије и региона.

Јоксимовић је нагласила да се на том важном пројекту радило дуго са европским институцијама, али и нашим развојним партнером у сектору енергетике, а то је Немачка кроз сарадњу са Немачком развојном банком (КфW).

„Сваки пројекат који урадимо од финансијских средстава пореских обвезника ЕУ, комбиновано са кредитним линијама и нашим буџетом, важан је сегмент у енергетском систему. Пројекти су сада посебно важни у односу на нову методологију, кластерску методологију“, рекла је Јоксимовић.

Вредност инвестиције у Секцију 3 Транбалканског коридора износи 58,95 милиона евра и реализује се кроз зајам КфW у износу од 40 милиона евра, инвестициони грант Инвестиционог оквира за западни Балкан (WБИФ), у износу од 12,8 милиона евра, а преостали износ од 6,15 милиона евра обезбеђен је из техничке помоћи WБИФ и средстава ЕМС-а.

Извор: Europa.rs