Око две трећине грађана и грађанки Србије сматра да је очување здраве животне средине важније од економског раста. То је један од главних налаза истраживања јавног мњења у Србији о животној средини и климатским променама, које је представљено данас у ЕУ Инфо Центру, у оквиру Европске зелене недеље 2022.

Ово квантитативно истраживање на репрезентативном националном узорку спровео је Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у сарадњи са Центром за слободне изборе и демократију (ЦеСИД), како би се утврдили ставови јавног мњења о темама које су обухваћене иницијативом ЕУ за Зелену Агенду у Србији.

„Јавно мњење је веома важно и ЕУ често објављује “европски барометар” о разним темама. Крајем 2021. године, истраживање за “Будућност Европе” показало је да се 91% младих Европљана (15-24 године) слаже да решавање климатских промена може помоћи у побољшању њиховог здравља и добробити, док 87% свих испитаника такође дели ово осећање“, рекао је Антоан Авињон, менаџер програма Делегација Европске уније у Србији и додао:

„Данас, поводом догађаја „слушања српске јавности о животној средини“, који се организује у ЕУ инфо центру у Београду у оквиру Европске зелене недеље, изнети су веома слични подаци. Наш партнер УНДП је посебно навео да у Србији 62% грађана верује да су климатске промене реална претња која захтева стварну акцију. Надаље, истраживање које је спровео наш нови пројекат „Одвајамо“ такође је показало да је 94% људи мотивисано да предузме акцију за одвајање отпада како би помогли Србији у смањењу загађења. Креаторима политика је потребна добра анализа података како би донели добре одлуке. Морамо заједно радити на акцијама за заустављање глобалног загревања и загађења. То је смисао нашег слогана “Бољи смо заједно”.

Истраживање је представио вођа тима за витални развоју у УНДП-у Жарко Петровић, који је истакао:

„Наш главни закључак на основу овог истраживања је да су грађани и грађанке Србије свесни значаја очувања здраве животне средине и борбе са климатским променама, као и да знају шта би требало предузети како би се нашла решења за ове изазове. Са друге стране, показало се да грађани нису спремни да у те сврхе из кућних буџета издвоје више новца него до сада.“

Када је у питању животна средина, сваки четврти грађанин Србије, њих 26%, највише брине због загађења ваздуха, на другом месту као разлог за забринутост је квалитет воде (13%), а на трећем дивље депоније (12%).

Већина испитаника није сасвим задовољна оним што држава предузима да реши еколошке проблеме, а као могућа решења грађани наводе: повећање казни за загађиваче, како привреду тако и појединце, спречавање сече и садњу шума, већу подршку организацијама које баве заштитом животне средине и субвенције за привредне субјекте и појединце који доприносе борби против загађења и климатских промена.

Скоро две трећине грађана и грађанки Србије (62%) сматра да климатске промене представљају реалну опасност и да је неопходно увести промене које би спречиле њихове последице. Према мишљењу 82% испитаника главни узрочник климатских промена је човек.

Јавност у Србији као решења за спречавању последица климатских промена види најпре очување шума и додатно пошумљавање, као и очување вода, а затим смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и повећање обима рециклирања.

Навике грађана и грађанки Србије не прате сасвим ставове о заштити животне средине, па тако 75% њих каже да не разврстава отпад, док 55 одсто не обраћа пажњу на амбалажу приликом куповине производа.

Такође, велика већина грађана (73%) није спремна да издвоји више новца за трошкове заштите животе средине кроз повећање рачуна за струју, воду и остале комуналне услуге. Један део њих сматра да су рачуни већ превисоки (43%), а други не верује да би новац отишао у намењене сврхе (30%).

Огромна већина испитаника није спремна на додатна улагања за набавку новог грејног тела или изолацију стамбеног простора, а као главне разлоге за то наводе недостатак потребе или недостатак новца.

Извор: Europa.rs