Без рационалног управљања енергијом нема одрживе будућности. Све што радимо, повезано је са природом и климом, и има утицај на животну средину.

Када кажемо енергетска ефикасност мислимо на коришћење мање количине енергије за обављање неког посла или активности. На тај начин доприносимо заштити животне средине и смањењу емисије штетних гасова који утичу на климатске промене.

Тема енергетске ефикасности има битан утицај на привреду јер се у привреди користи много енергије за производњу роба и услуга, и цена енергије и њена доступност важни су делови пословања у привреди. Са друге стране, домаћинства су највећи групни потрошач енергије, а трошкови њене потрошње чине велики део кућног буџета. Већа потрошња енергије аутоматски значи већу производњу енергије,  а производњом и потрошњом настају многе штетне отпадне материје и гасови, посебно угљен-диоксид. Ти нагомилани гасови у атмосфери задржавају топлоту која доводи до глобалног загревања Земље и климатских промена, што има многобројне негативне последице по здравље људи и природу.

Зато енергетска ефикасност уводи правило рационалног коришћења енергије према којем се све активности за које је потребна енергија одвијају на исти начин, али уз нижу потрошњу и трошак за енергију, а све са циљем мањег негативног утицаја на животну средину. Активности ЕУ у решавању проблема климатских промена почеле су још 1990. године, а Европски програм за климатке промене (ЕЦЦП) установљен је 2000. године и прописао је свеобухватан пакет мера за смањење емисије гасова стаклене баште. Поред овог пакета мера, свака држава чланица ЕУ успоставила је своје домаће акције, на националном нивоу, које допуњују мере програма за климатске промене. Тако се и реализују правила која се тичу мера енергетске ефиканости јер је то једини начин одрживости пословања у будућности, и дугорочног здравља људи и планете.

Важно је нагласити – иако су мере енергетске ефикасности појединачне акције, њихови ефекти су вишеструко значајни и дефинишу се кроз државну политику енергетске ефикасности и увођењем програма суфинансирања спровођења таквих мера од стране државе.

За домаћинства и зграде, први корак у примени мера енергетске ефикасности је одговорно понашање према енергији. Ова мера подразумева искључивање апарата, расвете, грејања и хлађења када нису потребни – тиме се остварује смањење потрошње енергије за око 10%. Следећи корак и битно веће уштеде енергије од 40 до чак 70% могу се остварити термалном рехабилитацијом фасаде, увођењем модерних и ефикасних система за производњу и коришћење енергије. Најзначајнија уштеда енергије и самим тим и смањење негативног утицаја на животну средину постиже се заменом фосилних горива са обновљивим изворима енергије – најчешће енергијом Сунца и биомасе.

Уштедом смањујемо потребу за увозом енергије и осигуравамо правовремено снабдевање енергијом што је важан елемент у функционисању националног енергетског система.

Ефекти енергетске ефикасности су јако видљиви у свакодневном животу. Обезбеђују бољи топлотни комфор, осветљење и проветравање у простору, те на тај начин позитивно утичу и на наше здравље.  Када су зграде у питању, не само што се мерама енергетске ефиксности повећава њихова тржишна вредност, него и век трајања. Улагање у мере енергетске ефикасности износи од 50 до 100 евра по квадратном метру корисне површине зграде, а исто то улагање се враћа се кроз ниже трошкове за енергију у периоду од осам до двадесет година.

Тема енергетске ефикасности актуелизује питање енергетског сиромаштва појединих домаћинстава.  То су она домаћинства која не могу да осигурају минимални потребни топлотни комфор, осветљење и проветравање јер не могу да подмире трошкове за енергију или немају приступ модерним облицима енергије – на пример електричној енергији. Систем социјалне заштите и подршка државе кроз сарадњу са овим домаћинствима омогућавају примену мера енергетске ефикасности.

Више о енергетској ефикасности у Србији можете наћи на националној платформи за енергетску ефикасност,  а о теми енергетског сиромаштва овде.

ЕУ инфо центар је такође објавио лепе и корисне материјале на ову тему, које можете преузети на следећим линковима:

  1. Животна средина – како да је сачувамо
  2. За енергетски ефикасно никад није касно
  3. Шта могу да учиним за планету

Аутор: Маргарета Зидар, ЕУ ППФ6 Стручњак за енергетску ефикасност