Грађани Беле Паланке, Пирота и Димитровграда имаће приступ природном гасу након изградње гасног интерконектора који ће повезати Ниш и Софију. Југоисточна Србија тако ће добити извор чистије и јефтиније енергије за грејање него до сада, али ће користи бити и за индустрију и бројне друге области привреде.

Поводом почетка радова у близини Димитровграда, амбасадор Европске уније у Србији Емануле Жиофре изразио је задовољство јер оцењује да се ради о веома важном пројекту за енергетско повезивање Србије и Европске уније.

„Ово је још један корак ка бољем повезивању Србије и Европске уније. Повезујемо се у две веома важне области. Прва је енергетска сигурност, а друга чистија животна средина. Ове две области су важне у контексту евроинтеграција, али и за сваког грађанина Србије. Данас предузимамо важан корак ка обезбеђивању управо ове две ствари“, рекао је амбасадор Жиофре и додао:

„Транзиција и модернизација захтевају значајна улагања. Са овим улагањем, потврђујемо посвећеност Европске уније да помогне Србији у транзицији од угља ка изворима енергије који мање загађују.“

Амбасадор Жиофре је подсетио да је Србија у децембру прошле године отварањем Кластера 4 добила признање за направљен напредак у секторима енергетике, заштите животне средине и саобраћаја.

„Зелена агенда за Западни Балкан је обновљена амбиција ЕУ и Западног Балкана да заједно пођемо путем остваривања зелене економије и енергетске транзиције“, изјавио је Жиофре.

ЕУ је за пројекат Гасног интерконектора Србија-Бугарска обезбедила 49,6 милиона евра као бесповратну помоћ – новац који Србија не мора да врати, 25 милиона евра обезбеђено је кроз повољни кредит Европске инвестиционе банке, док Србија директно доприноси са 7,5 милиона евра.

Премијерка Србије Ана Брнабић истакла је значај пројекта за грађане Србије.

“Ова додатна гасна интерконекција са Бугарском, уз подршку ЕУ, за нас у Србији ће значити квалитетнији живот свих грађана, а пре свега оних који живе у источној и јужној Србији, значиће додатну конкурентност за нашу привреду, али ће значити и нове инвестиције и нова радна места. Такође, овај пројекат значи најконкретнију борбу за бољи квалитет ваздуха, за Зелену агенду, зато што ћемо моћи да ширимо гасоводну мрежу, да дајемо субвенције да се људи који сада сами греју на индивидуална ложишта, прикључују на централно даљинско грејање”, изјавила је Брнабић.

Бугарски министар енергетике Александар Николов подсетио је на важност оваквих пројеката у временима када су стално присутне промене на енергетском тржишту.

“Одрживост сектора енергетике је од критичног значаја, зато морамо да осигурамо да се овакви пројекти од заједничког интереса остварују, што је пре могуће. Тако осигуравамо енергетску стабилност и диверсификацију енергетских извора целог региона. Желим да честитам тимовима са стране Србије и Бугарске, наравно и ЕУ, на отпочињању овог кључног пројекта”, рекао је Николов.

Нови гасни интерконектор повезац́е град Ниш са бугарском престоницом Софијом. Пројектовани капацитет овог новог гасовода омогуц́иц́е проток од 1,8 милијарди кубних метара природног гаса годишње. Завршетак изградње гасовода планиран је за четврти квартал 2023. Са својим пројектованим капацитетом, нови гасовод ц́е обезбедити додатних 80% повец́ања капацитета у односу на тренутне годишње потребе Србије за гасом (око 2,4 милијарде кубних метара годишње) и у великој мери повец́ати укупну сигурност снабдевања природним гасом и допринети циљевима чистије енергије.

Нови гасовод Ниш-Софија (заједно са новим гасоводом у изградњи између Грчке и Бугарске) ц́е диверсификовати изворе енергије у Србији и региону Западног Балкана. Тиме ц́е се такође смањити зависност од једног доминантног добављача. Други извори би могли да укључују ЛНГ (течни природни гас) из Грчке и азербејџански гас који долази кроз гасоводе ТАНАП (Турска) и ТАП (Грчка).

Због знатно мањег загађења животне средине и вец́е флексибилности у погледу производње електричне енергије, природни гас долази као опционо прелазно фосилно гориво ка потпуно обновљивим изворима. Прелазак на природни гас би такође омогуц́ио градовима и општинама у Србији са развијеним системима даљинског грејања да изграде високоефикасне, мале комбиноване системе за грејање и производњу електричне енергије.

Европска унија је већи донатор од свих осталих међународних донатора заједно. ЕУ је у протекле две деценије уложила више од 830 милиона евра у сектор енергетике. Само у 2022. подршка ЕУ енергетском сектору Србије процењена је на 100 милиона евра.

Диверсификација извора енергије, сигурност снабдевања, енергетска ефикасност и декарбонизација привреде, у складу са Париским споразумом, су главни циљеви подршке ЕУ.

Подршка Европске уније реализује се у сарадњи са Владом Србије. ЕУ ће наставити да подржава Србију у усклађивању са правним тековинама ЕУ и стварању структура које ће омогућити даља улагања у декарбонизацију енергетског сектора.

Извор: Europa.rs