Њ.Е. Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији

У Србији је 2022. година почела оптимистично кад је у питању заштита животне средине након што је у децембру 2021. отворен кластер 4 који обухвата транспорт, енергетику, трансевропске мреже и животну средину и климатске промене.

У пракси отварање преговора за кластер поглавља значи да у овим областима могу започети значајни преговори.

То такође значи да је неопходно да Србија настави са улагањем значајних напора ради испуњења неопходних услова за затварање тих поглавља.

Често је приметно велико фокусирање на отварање кластера или поглавља, али заправо је затварање поглавља кључни елемент за закључивање приступних преговора у целини.

Предстоји подједнако пуно посла у области климатских промена.

Док су се прошлогодишње усијане дебате са климатске конференције у Глазгову (ЦОП26) охладиле, наша клима се и даље загрева. Улог је велики.

Шанса да свет ограничи пораст загревања глобалне температуре на 1,5 степена Целзијуса у односу на прединдустријско доба је доста мала. Климатске промене нису апстрактна идеја. Пустошења због климатског слома могла би бити катастрофална, а неке штете се већ сад не могу поправити.

ЦОП26 нам је пружио наду и уверење да можемо створити безбедан и просперитетан простор за човечанство на овој планети. Али сада није време за опуштање: и даље нас чека пуно посла.

Агресија Русије на Украјину такође је показала потребу Европе и спремност Европске уније да додатно смањи своју зависност од руских фосилних горива. То би такође могло да да додатни подстицај смањењу емисије угљеника, као и да има позитиван утицај на борбу против климатских промена.

Фокусирање на Србију

Србија је на конференцији ЦОП26 изразила основану забринутост у вези са финансирањем зелене транзиције, обезбеђивањем енергетске сигурности и подршке радницима у оквиру преласка на зелене послове и привредне гране.

Добра вест је да финансијска средства постоје. Међутим, да би „зелено финансирање“ имало смисла, неопходно је да се повећају амбиције у области климе. Климатска амбиција сваке земље одражава се у национално утврђеним доприносима (НДЦ) који представљају планове са циљевима смањења емисија и адаптације обично до 2030. године, а садрже и информације о њиховом испуњењу. Усвајање ревидираних национално утврђених доприноса које је Србија најавила пре конференције ЦОП26 најбољи је начин да се обезбеди приступ, не само глобалним фондовима у области животне средине и климатских промена и билатералним грантовима већ и повољним зеленим зајмовима и другим кредитним средствима.

Значајан привредни раст Србије и велике инвестиције у инфраструктуру су очигледни. Међутим, како би се одржао постојећи, и остварио нови раст, неопходнисуозбиљно смањење емисије угљеника и зелена трансформација, нарочито ако се има на уму главно извозно тржиште земље – ЕУ у којој потрошачи већ дају предност роби са нижим угљеничним отиском.

Енергетика је наравно најбитнији сектор у Србији кад говоримо о борби против климатских промена. Она је кључна за климатски неутралну привреду и друштво. Енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије главни су покретачи преласка на чисту енергију. Повећање енергетске ефикасности и обимнија употреба обновљиве енергије у привреди (укључујући зграде, транспортни сектор и индустријске гране) не само да ће довести до енергетских уштеда већ ће и смањити штетне емисије и загађење ваздуха.

Тренутно Србија троши три пута више енергије по јединици БДП-а од просека у ЕУ. Повећање енергетске ефикасности у јавним објектима за само 10% уклонило би потребу за једном старијом термоелектраном. Србија би могла да повећа ефикаснију употребу енергије путем реновирања јавних и приватних објеката као и да помогне предузећима у Србији да троше мање енергије у производним процесима.

Прилагођавање новој климатској реалности

Истовремено бисмо морали да заједно радимо на прилагођавању већ измењеној клими. Знамо из више студија да су Србија и Југоисточна Европа у региону који се загрева брже од глобалног просека.То значи да ће бити јако погођен климатским променама и да ће деца која се данас роде вероватно искусити драматичне последице интензивних поплава, шумских пожара, суша и огромних удара на економију. Пољопривредници ће остати без прихода а инфраструктура попут путева и железница ће трпети велике последице. Па ипак, цена изостанка било какве реакције премашиће цену реаговања.

С обзиром да је јако осетљива на негативне последице климатских промена, Србија би могла да има губитке и штету у износу од 13 милиона долара до краја ове деценије.

Како би имала довољне залихе воде за производњу хране и енергије, Србији су неопходни отпорнији усеви, системи за складиштење воде (као што су бране и акумулације) као и дренажни системи. Поред тога, изградња постројења за пречишћавање отпадних вода би смањила органско загађивање водотокова и језера и осигурала би њихову одрживост услед повећане температуре и очекиваних несташица воде.

Постоје и многобројна иновативна решења мањих размера која постају све више приуштива и лако доступна српским пољопривредницима у циљу адаптације. На пример, српски научници из Института „Михајло Пупин“ развили су иновативну технологију за мала и средња газдинства како би омогућили бављење пољопривредом које ефикасно користи ресурсе и отпорно је на климатске промене.

Европска унија и УНДП подстичу додатна улагања у иновативне технологије и предузећа и трансфер иновативних технологија у Србију ради смањења емисија гасова стаклене баште, јачања отпорности заједница на утицај климатских промена и отварање зелених радних места.

Финансијска инфузија за зелену трансформацију

Како би се покренула зелена трансформација, Европска унија је припремила Зелену агенду за Западни Балкан која је део Економско-инвестиционог плана Европске уније за Балкан. Ова Агенда обухвата пет широких области којима се бави Зелени договор: декарбонизацију, смањење загађења ваздуха, воде и земљишта, циркуларну економију, пољопривреду и производњу хране и заштиту биодиверзитета. Економије земаља Западног Балкана су у потпуности подржале Зелену агенду, а недавно су и усвојиле њен регионални Акциони план на Брду код Крања, у Словенији.

ЕУ за Зелену агенду у Србији, у сарадњи са Министарством заштите животне средине, УНДП, Шведском агенцијом Сида и Европском инвестиционом банком (ЕИБ) помоћи ће Србији да унапреди политике, предузме конкретне мере и повећа улагања у зелену трансформацију. То је програм вредан 8 милиона евра за смањење загађења ваздуха, борбу против губитка биодиверзитета, за подршку фирмама да постану у већој мери циркуларне итд.

Многи људи у Србији постају све забринутији за животну средину. Недавне демонстрације организоване у земљи против, на пример, загађења ваздуха показују да ова питања све више добијају на значају.

Европска унија има најстроже законодавство у области животне средине на свету. Извештаји Европске агенције за животну средину (ЕЕА) показују да, када се добро спроводи, законодавство ЕУ омогућава смањење ваздушног загађења, обезбеђује чисту воду и смањење емисија уз отварање радних места и привредни раст. Верујемо да строга примена и потпуна имплементација одговарајућих ЕУ регулатива транспонованих у српски закон такође може помоћи да се унапреди заштита животне средину у Србији.

Дугорочно гледано, једноставно је паметније размишљати еколошки. Упоредо с тим, то је једина могућа опција за људе, економију и целу планету.

Дакле, шта ЕУ чини да помогне Србији?

Европска унија подржава процес приступања Србије кад је у питању еколошко и климатско деловање у три главна правца:

  1. Улагања: До сада је ЕУ уложила више од 400 милиона евра у заштиту животне средине. На то је Србија додала још 200 милиона евра што укупно износи преко 600 милиона евра за водоснабдевање, постројења за пречишћавање отпадне воде, заштиту биодиверзитета и чврсти отпад. ЕУ је уложила додатних 90 милиона евра за опоравак након поплава, заштиту од поплава и смањење ризика од временских непогода. Финансирање од стране Европске уније је значајно а кључан је квалитет ЕУ експертизе. Такође нам је потребан и:
  2. Политички дијалог са Владом, општинама, цивилним друштвом и
  3. Улагање у људе и институције како би се повећали капацитети на националном и локалном нивоу, израдило и ускладило законодавство са европским правним тековинама.
    На пример, пројекат ПЛАЦ ИИИ обезбеђује стручну подршку српској преговарачкој структури која води преговоре о приступању. Помоћ је свеобухватна и омогућена је, између осталог, кроз радионице, обуке и студијске туре које се организују у оквиру Пројекта.

ПЛАЦ III обезбеђује велики број радних дана за Поглавље 27- Животна средина и климатске промене (705 радних дана, што је преко једне петине од укупног броја радних дана који износи 3.102).

Резултати који су до сада остварени кроз Пројекат у потпуности одражавају интензивне напоре Србије који су довели до отварања кластера 4 (Зелена агенда и одржива повезаност) у децембру 2021. године.

Помоћ која се пружа у оквиру Пројекта је вођена потражњом и стручњаци ПЛАЦ ИИИ (од којих већина долази из држава чланица ЕУ што им омогућава да поделе најбоље праксе из ЕУ) раде у блиској сарадњи са Министарством заштите животне средине и Преговарачком групом за поглавље 27.

Пројекат ПЛАЦ ИИИ је подржао захтеве Србије за израдом јавних политика и законодавства укључујући између осталог:

  • Израду анализе ефеката прописа нацрта закона о одговорности за штету према животној средини ради усклађивања са Директивом2004/35/ЕЗ о одговорности за штету према животној средини (ЕЛД);
  • Израду еx-анте анализе ефеката која је спроведена у области циркуларне економије, а која ће послужити као полазни документ за одређивање релевантне јавне политике како би Србија могла да оствари циљеве зацртане у Акционом плану ЕУ за циркуларну економију;
  • Израду регулативе о интероперабилности сетова података и услуга Националне инфраструктуре геопросторних података ради усклађивања са Директивом ИНСПИРЕ;
  • Израду подзаконских аката за спровођење новог Закона о климатским променама ради усклађивања Србије са захтевима Европске уније у вези са праћењем, извештавањем и верификацијом емисија гасова стаклене баште као предуслова за постепено увођење емитера ЦО2 у ЕУ систем за трговину емисијама (ЕТС);
  • Подношење извештаја о утицају политике и процене законских недостатака као и одређеног броја нацрта правних предлога за усклађивање важећих правила о управљању отпадом са ЕУ Директивом 2018/851 којом се мења Оквирна директива о отпаду и Пакет за циркуларну економију ЕУ којим се управља токовима отпада;
  • Израду законодавства у области пијаћеводе које је усклађено са новом Директивом о пијаћој води итд.

Подршка пројекта ПЛАЦ III донеће још пуно тога, као што су транспоновање нових захтева ЕУ у вези са проширеним обавезама произвођача, престанком статуса отпада и једнократном употребом пластике, спровођење планова за управљање комуналним отпадом у складу са ревидираним правним тековинама ЕУ о управљању отпадом и усклађивање са правилима ЕУ којима се регулише хватање и складиштење ЦО2.

Останите са нама!

Извор: Ауторски текст  шефа Делегације Европске уније у Републици Србији Њ.Е. Емануеле Жиофреа написан за wебсајт ПЛАЦ 3 пројекта – www.eunifo.rs/plac3