Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански, градоначелник Београда Зоран Радојичић и директор Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд Снежана Радиновић потписали су Меморандум о сарадњи у реализацији пројеката енергетске санације четири јавна објекта у Београду.

Јоксимовић је навела да пројекат „Термална рехабилитација јавних зграда – унапређење енергетске ефикасности у граду Београду“ обухвата Хитну помоћ, Студентску поликлинику, Стационар и Градску библиотеку, за које је навела да су институције од националног значаја.

Према њеним речима, сам концепт енергетске ефикасности је један од најбољих начина да се приближи тема одрживог развоја и циркуларне економије о којој се прича широм света и како се то може на конкретан начин започети и са овим пројектима у Београду.
„Енергетска ефикасност не значи само смањење угљен – диоксида, што је веома значајно, овде ће бити између 30 до 40 одсто мање емисије угљен – диоксида, што је иначе један од циљева одговорне политике заштите животне средине, али доћи ће и до конкретне уштеде за ове установе у погледу потрошње електричне енергије, цене коју ће плаћати за потрошњу електричне енергије и грејања“, казала је Јоксимовић.

Додаје да је енергетска ефикасност један од начина да, када не може да се из неких других извора неке ствари реконструишу, уз енергетску ефикасност може да иде и део реконструкције објеката и зграда.

Оценила је то као додатну вредност овог пројекта и казала да на тај начин неће бити само урађена енергетска ефикасност, већ једним делом и реконструкција објеката, што не треба наглашавати колико ће значити.

Према њеним речима, укупна вредност пројекта је 16 милиона евра, од чега је 11 милиона евра из претприступних фондова ЕУ, а пет милиона кроз повољан кредит који ће Град Београд узети од ЕБРД.
„Ово су конкретне ствари које радимо и које ћемо у годинама које следе интензивирати, да би сваки грађанин, на сваком делу територије Србије осетио бољитак кроз процес европских интеграција“, истиче министар.

Навела је да је веома срећна и задовољна што се данас, за нешто што је имала као идеју пре три године, праве први кораци у реализацији.

Како је казала, претприступна средства која Србија добија и користи за равномерни регионални развој, увек су ишла у најнеразвијенија подручја, где је било потребе да се унапреде капацитети и локалне управе, али и видљивих пројеката, локалне комуналне инфраструктуре. На тај начин, Београд је остао, као развијен или најразвијенији, и до сада ван фокуса претприступних фондова.

На идеју о коришћењу претприступних фондова у Београду дошла је када није имала одговор на питање колега из Европске комисије шта је то што од пројеката могу да виде у Београду, казала је Јоксимовић и додала да је тада почела да размишља о томе шта може да се уради као пројекат који ће пре свега бити видљив грађанима и на њихову корист.
„И то у оним сегментима где морамо као држава да покажемо приврженост, а то су здравље људи, студенти, млади и култура. То су основе једног здравог развоја државе и категорије које морамо да препознамо и онда да радимо из свих могућих извора и да користимо наш статус кандидата за развој управо ових области“, казала је Јоксимовић и додала да Министарство за европске интеграције није подржало пројекат у Београду, већ га је осмислило.

Градоначелник Београда Зоран Радојичић казао је да је пројекат „Термална рехабилитација јавних зграда – унапређење енергетске ефикасности у граду Београду” први пројекат који је град добио из ИПА средстава ЕУ, односно да први пут главни град Србије добија директну подршку ЕУ.

Према његовим речима, 2019. година је година сабирања и прикупљања резултата, а Београд може да се похвали да је у 2018. започета реализација првог европског пројекта пошумљавања урбаних средина, који се финансира из дунавског транснационалног програма ЕУ.
„Град Београд је и партнер на пројекту ‘Clever cities’ у оквиру HORIZON 2020, програма ЕУ. До 2018. године Београд никада није користио европске фондове и драго ми је да данас можемо да се похвалимо да учествујемо на неколико пројеката финансираних из средстава Уније, а свакако најважнији је овај који смо данас потписали”, рекао је Радојичић додајући да тај пројекат омогућава да се изврши реконструкција и термална рехабилитацију градских објеката који су од виталног значаја за функционисање града.

Како каже, то су пре свега Хитна помоћ, која од када је изграђена никада није била реконструисана, Студентска поликлиника и Стационар, а ништа мање значајан није ни објекат Градске библиотеке, један од културних споменика престонице.
„Град Београд је милионски главни град и коначно ће након 60 година добити Хитну помоћ и то по европским стандардима која ће моћи да одговори свим потребама грађана”, рекао је Радојичић.

Када је реч о Студентској поликлиници и Стационару, Радојичић наводи да је циљ пројекта повећање енергетске ефикасности, смањење потрошње енергије, а планирана су и друга бројна побољшања у оба објекта.
„Ово је пилот пројекат на тему енергетске ефикасности, али овде нећемо стати. Већ се разматра могућност наставка реализације овог пројекта уз укључивање других градских објеката у сарадњи са Министарством за европске интеграције и Делегацијом ЕУ, а фокус ће убудуће бити на објектима, не само здравствене, већ и социјалне заштите”, казао је Радојичић.

Додаје да ће пројекат „Термална рехабилитација јавних зграда” значајно допринети уштеди енергије и умањењу емисије угљен – диоксида и наводи да је вредност пројекта 16 милиона евра, од чега 11 милиона евра даје ЕУ, а 5 милиона евра износи зајам који ће Град Београд узети од ЕБРД.

Радиновић је казала да потписивање Меморандума не означава крај, већ срећан почетак и нагласила да су срећни и радосни сви који су радили на овом пројекту и то зато што је реализован и то на време, што омогућава да када средства дођу, одмах се може почети са реконструкцијом пројекта.
„Објекти су неопходни да буду у функцији да би грађани имали нормалне услове живота”, казала је Радиновић и додала да се стварно ради о објектима који по 60, 70 година нису били реконструисани.

Деђански је казао да је Министарство рударства и енергетике енергетску ефикасност препознало као нови извор енергије и додао да су се у претходном периоду бавили законским оквиром, који ће бити у складу са нормама ЕУ, као и на повећању свести код грађана о важности енергетске ефикасности.

Техничку и тендерску документацију за ове пројекте припремила је пројектна јединица ЕУ ППФ6. Детаље о пројектима можете погледати овде.

Преузето са: mei.gov.rs
Извор: Танјуг