Грађани забринути због климатских промена

Климатске промене утичу на сваки ћошак наше планете. У односу на крај 19. века температура код нас је данас у просеку већа за 2,5 степени. Да би се заштитили од екстремних климатских промена које узрокују глобални пораст температуре, пожаре, екстремне суше и катастрофалне поплаве, потребно је брзо прилагођавање уз координацију свих сектора на глобалном и локалном нивоу.

Заједничка борба против климатских промена била је централна тема о којој се данас дискутовало на конференцији „Разговори о климатским променама”, коју УН, УНДП и Министарство заштите животне средине организују уочи глобалног климатског самита Уједињених нација “ЦОП26”, који ће бити одржан од 31. октобра до 12. новембра 2021, у Глазгову, а за који се верује да је последња прилика да се заједничком глобалном акцијом климатске промене ставе под контролу.

Никола Бертолини, шеф одељења за сарадњу у Делегацији ЕУ у Србији, истакао је да сви заједно треба да реагују веома брзо и одмах.

“Грађани у Србији и широм света су забринути за загађење и утицај климатских промена, као што су летњи пожари које смо имали у региону и појединим земљама Европе. Волели би да видимо даљи напредак и фокус Србије на усвајање кровних закона за програм развоја као што је предвиђено климатским законом, пре “ЦОП26” самита у Глазгову. Фондови за заштиту животне средине су увек ту. ЕУ је инвестирала више од 400 милиона евра, омогућујући Србији да дода још око 200 милиона евра. Фондови су доступни, а пројекте је потребно припремити”, рекао је Бертолини.

Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србиј, нагласила је да је Србија у одличној позицији у односу на своју величину и број становника да утире пут потребној трансформацији.

“Примећујем то нарочито на нивоу политика, на нивоу закона и стратегија. То наравно иде заједно са амбицијом за смањење емисија за 33 одсто, што је најављено прошле године у децембру, на самиту о климатским амбицијама. Имајући у виду величину земље и економску отпорност, Србија би требала да размотри подизање климатске амбиције и достигне укупне глобалне амбиције “ЦОП-а”, рекла је Жакоб.

Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој је навела да су климатске промене већ овде и да утичу негативно на економију.

“Просечан пораст температуре на Западном Балкану је један степен виши од глобалног просека. Људски животи ће бити више угрожени. Економија ће бити угрожена, било да говоримо о пољопривреди, доступности воде, производњи енергије, транспорту и инфраструктури, цела економија ће бити под утицајем овога. Наше процене говоре да уколико се не уради више да се подигну климатске амбиције, до 2030. ће економски губици достићи 13 милијарди долара”, каже Пикап.

Ирена Вујовић, министарка за заштиту животне средине подсетила је на огромне штете настале последњих година услед климатских промена.

“Материјална штета од 2000. до 2015. је процењена на најмање 5 милијарди евра, од чега су више од 70 одсто последица суша и високих температура изазваних променом климе и екстремним временским догађајима. Док су за период од 2015. до 2020. штете процењене на најмање 1,8 милијарди евра. Србија без обзира на пандемију наставља да улаже напоре да испуни своје обавезе према споразуму из Париза, што са једне стране представља велики изазов за одржавање социо-економске стабилности, али исто тако представља и шансу за стварање конкурентне и ресурсно ефикасне економије”, изјавила је Вујовић.

ЕУ је светски лидер у заштити животне средине. У оквиру Европског зеленог договора, чији је циљ да Европа постане климатски неутралан континент до 2050. године, израђен је план мера у области климе, циркуларне економије, грађевинарства, мобилности, одрживих ланаца ишране, биодиверзитета и уклањања загађења. Ангажман Србије, када је реч о остваривању ових циљева, има пресудан значај за процес европских интеграција и допринеће ефикаснијој употреби ресурсâ. Прелазак на чисту, циркуларну економију и предузимање мера за заустављање климатских промена, уз истовремени опоравак биодиверзитета и смањење загађења, подржаће привреду и отворити нова радна места.

U proteklih 12 godina, Srbija je samo iz budžeta EU primila preko osam milijardi evra, uključujući 3,3 milijarde evra bespovratne pomoći, što EU čini daleko najvećim donatorom u Srbiji. EU je do sada uložila preko 400 miliona evra u sektor životne sredine u Srbiji

Pogledajte ceo snimak konferencije:

Извор: Europa.rs