Како би обезбедила довољну количину воде за производњу хране и енергије, Србији су потребне отпорније врсте усева, бране и резервоари, као и дренажни системи. Изградњом постројења за прераду отпадних вода би се смањило органско загађење водотокова и језера и обезбедила њихова употребљивост у случају високих температура и очекиваних несташица воде.

ЕУ и Србија су определиле 8 милиона евра за борбу против загађења ваздуха и губитка биодиверзитета и подршку привреди да пређе на циркуларну економију. Део ове подршке је намењен и увећању опсега зелених пројеката.

Управо је заштита животне средине била тема данашњег скупа „Зелена агенда за Западни Балкан након самита ЦОП26“, а учествовали су амбасадор ЕУ у Србији, Емануеле Жиофре, стална представница УНДП у Србији, Франсин Пикап, амбасадор Немачке у Србији, Томас Шиб, министарка привреде Анђелка Атанасковић, државна секретарка у Министарству заштите животне средине Јелена Танасковић и други званичници.

Мирјана Спољарић Егер из УНДП-а подсетила је присутне на закључке и циљеве ЦОП26 – недавно одржаног еколошког самита у Глазгову. Један од њих јесте смањење просечне температуре на планети за 1,5 степен.

„То је потреба чак и за нашу децу, не за неку далеку будућност“, рекла је она.

„Резултати конференције дају нам наду. Било је добрих вести у Глазгову. Чули змо земље из различитих крајева света да се обавезују на карбон неутралност до 2050.“ изјавио је амбасадор Жиофре, те додао да ЕУ наставља да ради и унутар својих граница, али и изван њих.

„Морамо да помогнемо Србији да трансформише економију, инфраструктуру и да превазиђе друге изазове“, рекао је амбасадор Жиофре, те навео неке од примера ЕУ подршке Србији у овој области. Међу њима су пројекти попут изградње постројења за прераду отпадних вода, али и они мање уочљиви, као што је усаглашавање легислатива.

Амбасадор Шиб поменуо је и изградњу ветропаркова и других еколошких постројења.

Важно је знати – Србија и Југоисточна Европа се загревају брже од глобалног просека и овај регион ће бити снажно погођен климатским променама.

Деца рођена данас ће врло вероватно доживети драматичне последице све интензивнијих поплава, пожара, суша и њихових погубних утицаја на привреду. Пољопривредници ће остати без прихода, а друмска и железничка структура ће бити тешко погођене. Уз све то, цена неделања ће бити већа од цене делања. До краја ове деценије, Србија би могла да претрпи штету у висини од $13 милиона.

Подсетимо, резолуције из Глазгова о смањењу емисија метана и очувању шума и земљишта су прекретница и дају основ за делотворну и брзу климатску акцију. Преко 100 земаља, које чине 70% глобалне привреде, предвођене САД и Великом Британијом, обавезале су се да смање емисије метана за 30%, а више од 140 земаља да заустави крчење шума, до 2030. године. Похвално је да је Србија подржала ове две важне резолуције.

Европска унија је светски лидер у заштити животне средине. ЕУ подржава Србију на путу ка здравијој животној средини. Донирајући преко 400 милиона евра бесповратне помоћи у заштиту животне средине, ЕУ је највећи донатор у овој области у Србији.

Уз финансијску подршку ЕУ, Србија ради на развоју и примени планова за заштиту животне средине на стратешком нивоу ‒ одрживи систем заштите животне средине који ствара здравије окружење и подиже квалитет живота.

Извор: Europa.rs