Повећање еколошке свести може директно да утиче на боље животне изборе грађана. Зелена економија, заштита животне средине, одрживи развој, активизам у локалној заједници, рециклажа и управљање отпадом. Ово су теме о којима се дискутовало на данас одржаним Зеленим разговорима, које је организовао Институт за иновације и развој, у оквиру ЕУ Хоризонт 2020 пројекта “Рециклажа ПЕ и ПЕТ амбалаже – УпПЕ-Т”.

Антоан Авињон, пројектни менаџер у Делегацији ЕУ, је нагласио да млади људи желе да виде да се зелена транзиција дешава.

“Млади желе већи квалитет живота, они желе будућност која не носи ризик од климатских промена. Грета, млада активисткиња из Шведске нам је добар пример како млади могу да покрену милионе људи из целог света. Решавање еколошких изазова је често дугорочан процес. Последњих 20 година институције споро реагују. Потребно је више људи попут Грете, који могу да направе промене”, казао је Авињон и додао: “ЕУ финансира пројекте и подржава иницијативе као што је упПЕ-Т пројекат. У фокусу рада ЕУ су пројекти који окупљају људе и доприносе сарадњи на свим нивоима. ЕУ у Србији и на Западном Балкану покреће јавни дијалог са владама који није увек лак. У току је припрема и комуникација са Министарством за заштиту животне средине у вези пројекта који се фокусира на управљање био-отпадом у 17 општина.”

Полиетилен (ПЕ) и полиетилен терефталт (ПЕТ) су водеће пластике у употреби за производњу амбалажа за храну и пиће (43% ПЕ и 19% ПЕТ). Управљање овим пластичним отпадом представља велики изазов за глобално друштво, поготово имајући у виду да пластична амбалажа чини 60% од укупног пластичног отпада у Европи.

Авињон је навео пример где је потребно кориговати начин размишљања у вези са односом према отпаду.

“Мислимо да када одбацимо отпад он више није наш и самим тим није наша одговорност. То је потребно променити. Ми директно сносимо последице лошег управљања отпадом. Такође, потребни су пристојни услови за службенике који се баве управљање отпадом, пристојна опрема, маске и др. Иницијативе као што су ова су одличне и потребно их је видети и у другим градовима Србије, Нишу, Новом Саду, Суботици”, закључио је Авињон.

Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације, истакао је значај оваквих догађаја за подизање свести о важној теми одрживог развоја.

“Важно је говорити о конкретним темама, о којима причају стручни, млади људи. Међународна организација рада младе дефинише као људе који су млађи од 35 година. Ми сматрамо да су млади сви они који су спремни на нове идеје. Важно је не остати само на истраживањима. Ми се трудимо да одемо и корак даље у саму примену идеја и истраживања.

Јевтовић је најавио нови нови пројекат са “БиоСенсе” институтом на тему нових извора хране који су повезани са циљевима зелене агенде.

“Институт БиоСенс је један од водећих пројектних партнера ЕУ у нашој области. Важно је да учимо од Европске уније али и да извозимо наша знања у унију”, рекао је Јевтовић

Мала и средња предузећа су повукла око 10 милиона евра средстава кроз Хоризонт 2020, док су као партнери у већим конзорцијумима повукли чак око једне трећине свих средстава додељених организацијама у Србији.

„Рециклажа ПЕ и ПЕТ амбалаже – упПЕ-Т“ (Упцyцлинг оф ПЕ анд ПЕТ wасте – упПЕ-Т) је четворогодишњи пројекат који Институт за развој и иновације реализује у периоду од 2020. до 2024. године, заједно са двадесет организација из 10 европских земаља (Шпаније, Немачке, Аустрије, Финске, Италије, Естоније, Грчке, Турске и Хрватске). Циљ пројекта је проналазак иновативних решења за рециклажни отпад од ПЕ (полиетилен) и ПЕТ (полиетилен терефталт) амбалажа, односно њихово претварање у низ биоразградивих пластика за производњу амбалаже за храну и пиће.

ЕУ је светски лидер у заштити животне средине. У оквиру Европског зеленог договора, чији је циљ да Европа постане климатски неутралан континент до 2050. године, израђен је план мера у области климе, циркуларне економије, грађевинарства, мобилности, одрживих ланаца ишране, биодиверзитета и уклањања загађења. Ангажман Србије, када је реч о остваривању ових циљева, има пресудан значај за процес европских интеграција и допринеће ефикаснијој употреби ресурсâ. Прелазак на чисту, циркуларну економију и предузимање мера за заустављање климатских промена, уз истовремени опоравак биодиверзитета и смањење загађења, подржаће привреду и отворити нова радна места.

У протеклих 12 година, Србија је само из буџета ЕУ примила преко осам милијарди евра, укључујући 3,3 милијарде евра бесповратне помоћи, што ЕУ чини далеко највећим донатором у Србији. ЕУ је до сада уложила преко 400 милиона евра у сектор животне средине у Србији

Извор: Europa.rs