«Најскупљи кревет на свету је болнички кревет» изјава је која се приписује Стиву Џобсу, оснивачу компаније «Аппле» и вероватно највећем технолошком иноватору 20. века. Но, ни Џобсови уређаји као ни медицински апарати у болницама ништа не значе без електричне енергије. Да бисмо у време епидемије COVID19 могли да осигурамо лечење, читава армија људи мора да брине о томе да функционишу остали системи: електрична и топлотна енергија као и гас који морају увек бити расположиви. Ниједан респиратор не може да ради без електричне енергије.

У Србији су у јесен 2020. изграђене нове привремене «COVID болнице» у Батајници код Београда и у Крушевцу. Обе болнице напајају се електричном енергијом преко мобилних трафостаница 35/10 кВ које је Србији поклонила Европска унија (ЕУ) у оквиру помоћи у процесу евро-интеграција. Србија раније није поседовала мобилне трафостанице на напонском нивоу који омогућава снабдевање и несметан рад великих система. То је пример како се правовременом бригом о поузданости снабдевања у нормалним временима, може у ванредним околностима обезбедити брзо и ефикасно снабдевање потрошача.

Новац уложен у сигурност снабдевања често наилази на критике као узалуд утрошен. Критичари тврде да ће та опрема стајати спакована у неком складишту и чекати да једног дана можда употребљена. Међутим, када дође до ванредних околности, тада буде касно уколико се опрема већ не налази у резерви. У тим ситуацијама њена вредност нема цену. Од четири набављене трафостанице, две су већ нашле своју практичну примену у Србији. Остале две чекају следећу ванредну околност, ремонт или могућу хаварију на систему снабдевања да буду употребљене.

У земљама ЕУ енергетска безбедност и поузданост снабдевања представља императив. Сигурност снабдевања је важан предуслов одрживог економског развоја сваке земље. Да би постигла степен развоја економије као земље чланице ЕУ, Србија ће морати да води бригу о сопственој енергетској безбедности и поузданости снабдевања. Снабдевање енергијом из различитих праваца и извора, укључујући и домаће, од виталног је значаја за развој државе.

Улагање у изградњу новог гасовода који би требало да повеже гасоводне системе Бугарске и Србије од Ниша до Софије, представља улагање у будућност и у већу сигурност снабдевања. ЕУ снажно подржава значај регионалног повезивања система природног гаса и зато је донирала скоро 50 милиона € у изградњу овог гасовода.

Србија је земаља са процентуално највећим учешћем нискокалоричног угља – лигнита у производњи електричне енергије и то око 65%
За сада, око 21 одсто електричне енергије која се производи у Србији потиче из обновљивих извора енергије
Треба ли Србији још један гасовод? Како је данас било који пословни и друштвени успех немогућ без повезивања и ослањања на партнере, тако и енергетско повезивање Србије са земљама ЕУ представља и изазов и обавезу за Србију. То ће захтевати заједничке напоре обе стране јер се морају ускладити бројне данас супротстављене одредбе.

Постепеним усаглашавањем сопствене енергетске стратегије са стратегијом и директивама ЕУ, Србија има шансу да њен енергетски сектор постане генератор развоја привреде коју ће карактерисати декарбонизација, зелена економија, обновљиви извори и сигурност снабдевања.

Подршка Европске уније енергетском сектору у Србији вредна је више од 830 милиона евра за период од 2000. до данас. Енергетски сектор је у фокусу ЕУ јер има изузетно велики ефекат на све остале секторе у друштву. Пројекти које ЕУ спроводи у енергетском сектору смањују зависност од фосилних горива, повећавају коришћење обновљивих извора енергије и повећавају енергетску ефикасност.

У Србији пројекти из ове области обезбеђују стабилно снабдевање енергијом уз очување животне средине, подстичу либерализацију тржишта и инвестиције.

Подршка Европске уније спроводи се у сарадњи са Владом Србије. Европска унија је убедљиво највећи инвеститор, трговински партнер и највећи донатор Србије. Са преко 3 милијарде евра у бесповратној помоћи Србији у последње две деценије, ЕУ подржава Србију да постане просперитетнија, одржива, фер, безбедна и демократска земља, спремна да приступи унији.

Извор: Europa.rs