“Када би се на само један посто обрадиве површине у свету поставили соларни панели, имали бисмо довољно енергије за цело човечанство.”

Овај, нажалост, неискоришћени потенцијал пољопривредног земљишта истакао је Лука Наглић, технички експерт, ГЕФФ програма, током вебинара “Обновљиви извори енергије и енергетска ефикасност у пољопривреди”.

Учесници поменутог вебинара, који је емитован уживо на Фејсбук платформи ЕУ у Србији, били су и Борис Илијевски, пројектни менаџер Делегације ЕУ у Србији, др Велимир Стругар, вођа тима пројекта Студије о начинима прикључења обновљивих извора енергије на електродистрибутивни систем Србије и паметне мреже, као и Данијела Исаиловић, менаџерка Удружења Обновљиви извори енергије Србије.

Говорници су објаснили да велики потенцијал за развој пољопривреде лежи у енергији биомасе, која се може добити из отпада са њива пољопривредних газдинстава. Енергије Сунца и ветра се све више користе и представљају исплативу алтернативу фосилним горивима.

Данијела Исаиловић истакла је неколико предности ветропаркова:

“Пољопривредници Општине Ковачица израчунали су да је транспорт пољопривредних добара и уопште, њихових машина – убрзан шест пута од кад је ветропарк ту. То им је уштедело време, новац, брже су завршили радове – унапредило им је бизнис. Увећане су и цене ара, односно хектара њива, од када је изграђен ветропарк, јер је пут изградио инвеститор за потребе веторпарка, али вечно остаје општини на коришћење, а све време га користе сви фармери.”

Колики је значај улагања у обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност на пољопривредним газдинствима говори чињеница да се таквим пројектима при селекцији за финансирање даје предност. Обновљиви извори енергије су један од кључних приоритета Европске уније при решавање питања климатских промена и заштите животне средине.

Угаљ се поред термоелектрана користи и за грејање објеката, што узрокује велику емисију штетних гасова у атмосферу. Србија је земља са процентуално највећим учешћем нискокалоричног угља – лигнита у производњи електричне енергије и то око 65 одсто. Неминовно је смањење учешћа угља у производњи електричне енергије уз све веће инвестиције у енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије.

“Енергија је дефинисана као роба у директивама ЕУ из деведесетих година. Данас, развојем различитих модерних батерија и супер-кондензатора, могуће је на дужи или краћи рок складиштити електричну енергију и користити је када је најисплативије. Да би цео систем обновљивих извора енергије на газдинствима био исплатив, потребно је комбиновати различите технологије и користити погодности вишка топлотне енергије за пластенике”, сматра др Велимир Стругар.

“Неопходно је да министарства више пораде на инспекцијском надзору. Сви смо сведоци, као грађани, рецимо, нелегалних сеча шума”, рекао је Борис Илијевски, истакавши пре свега важност Министарства заштите животне средине, за решавање оваквих проблема.

Илијевски, такође, подсећа да је ЕУ израдила Зелену агенду за чланице, али да постоји и Зелена агенда за Западни Балкан.

Лука Наглић, додао је да развој села може нарочито да подстакне прављење биогасних електрана, које могу да користи све врсте отпада, што из процеса примарне производње – ратарских култура, што секундарне производње као што је гајења животиња, али и отпад из разних врста даље индустријске прераде пољопривредних производа.

Подршка Европске уније енергетском сектору у Србији вредна је више од 830 милиона евра за период од 2000. до данас. Енергетски сектор је у фокусу ЕУ јер има изузетно велики ефекат на све остале секторе у друштву. Пројекти које ЕУ спроводи у енергетском сектору смањују зависност од фосилних горива, повећавају коришћење обновљивих извора енергије и повећавају енергетску ефикасност.

Уколико сте пропустили вебинар, можете га погледати на нашем YТ каналу:

Извор: Europa.rs