Лик и дело Вука Стефановића Караџића добро су познати сваком основцу у Србији. Ипак, не толико позната цртица из Вуковог живота јесте да је био цариник (ђумругџија) у Кладову и Неготинској Крајини.

Почетком друге деценије деветнаестог века, поједини историчари кажу – по казни, добио је задатак да контролише једна од источних врата у устаничку Србију. Тај посао никако није био лак, пошто се човек који је поставио основе књижевног српског језика већ отежано кретао и покривање великог терена кроз који пролази река Дунав није било нимало лако.

И док је Вук евиденцију водио пером и „пешке”, данашња контрола тока Дунава кроз Србију много је лакша због постигнутог технолошког напретка. Од 2007. године, у Србији се пловидба на унутрашњим пловним путевима прати у реалном времену кроз систем речних информационих сервиса (РИС), којим управља Дирекција за водне путеве „Пловпут”, орган управе у саставу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Увођење система финансирала је Европска унија.

РИС је осмишљен као отворен систем, доступан свим заинтересованим корисницима унутрашњих пловних путева. Једна од најважнијих компоненти система јесте лоцирање и праћење пловила, које је омогућено инсталацијом базних станица система аутоматске идентификације (АИС) дуж токова Дунава и Саве и интегрисаним софтвером у РИС центру. Овај систем омогућава државним органима сагледавање стратешке саобраћајне слике у реалном времену, као и детаљно прегледање архивских података. Захваљујући опреми у оквиру бродског сегмента система, капетани на пловилима имају приказ тактичке саобраћајне слике и приступ свим информацијама значајним за безбедност пловидбе. У Дирекцији за водне путеве развијене су електронске пловидбене карте (ЕНЦ) за целе токове река Дунав (588 км), Сава (210,8 км) и Тиса (164 км) кроз Србију, у складу са Инланд ЕЦДИС стандардом. Употреба РИС-а у Републици Србији обавезна је од 2014. године.

Према речима мр Ивана Митровића, шефа Одсека за управљање међународним пројектима и речне информационе сервисе у Дирекцији за водне путеве, увођење и употреба РИС-а превашодно доприноси унапређењу безбедности саобраћаја и омогућава боље планирање свим учесницима у водном саобраћају. Поред тога, РИС је отворена платформа коју је могуће ширити и надограђивати новим услугама, у складу са потребама и расположивим ресурсима.

Увођење РИС-а у Србији усклађено је са постојећим европским стандардима. То је предуслов за интегрисање међународних унутрашњих пловних путева у нашој земљи са европском пловидбеном мрежом.

Примена информационих и комуникационих технологија на унутрашњим водним путевима настављена је кроз пројекат „АтоНс”, кроз који су бове на Дунаву опремљене АИС уређајима и интегрисане у систем РИС Србија. На тај начин је унапређена безбедност пловидбе и омогућен бољи надзор над квалитетом система обележавања пловног пута. Пројекат је финансиран од стране Европске уније у оквиру Инструмента за претприступну помоћ и имплементиран је у периоду 2016‒2019. године.

Ови и други пројекти које спроводи Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре имају веома важну улогу за унутрашњи водни транспорт на реци Дунав, који је веома интернационализован и где близу 80 одсто обима превезеног терета представља извоз, увоз или транзит, као облике прекограничног транспорта. Овакав ниво интернационализације обједињује потребу за развојем и применом међународних стандарда у инфраструктури, опреми и корисничким услугама, као предуслов за безбедан и слободан унутрашњи водни транспорт, наводи се на сајту Дирекције за водне путеве „Пловпут”.

Србија је један од највећих прималаца средстава ЕУ намењених повезивању, са преко 200 милиона евра бесповратних средстава одобрених за шест инвестиционих пројеката (модернизација пруге Ниш–Брестовац; модернизација пруге Ниш–Димитровград; изградња деонице Ниш–Плочник (фаза 1 радова на Аутопуту мира); изградња интермодалног терминала; Рехабилитација бродске преводнице Ђердап И и Рехабилитација преводнице Ђердап ИИ), захваљујући чему ће бити мобилисано 650 милиона евра инвестиција. ЕУ у овом тренутку издваја преко 30 милиона евра бесповратних средстава за припрему инвестиционих пројеката у области саобраћајне инфраструктуре укупне вредности око три милијарде евра.

У оквиру инвестиција за повезивање, ЕУ је донирала 250 милиона евра за безбеднији саобраћај у Србији, повезала је регион са мрежом јевтинијих роминг тарифа, модернизовала је пет кључних железничких траса и реконструисала или унапредила три моста и путеве укупне дужине 682,5 километара широм земље. Повезивање тржишта ради брже и сигурније циркулације људи, роба, инвестиција и услуга, једно је од кључних настојања ЕУ. Европска унија подржава Србију да унапреди енергетску, транспортну и дигиталну инфраструктуру, како би постала тржишно компатибилнија и била боље повезана са регионом и ЕУ, у циљу отварања нових радних места и могућности.

Извор: Europa.rs