Побољшање квалитета ваздуха директно је повезано са постепеним преласком на чисте и обновљиве изворе енергије. Србија две трећине електричне енергије добија сагоревањем лигнита. Предстоје велике инвестиције у обновљиве изворе, природни гас и побољшање енергетске ефикасности, пише РТС.

Европска комисија је почетком месеца у Бриселу отворила „Канцеларију за енергетску транзицију Западног Балкана“ како би земљама региона помогла у процесу напуштања производње енергије из прљавих извора. Подршка је неопходна јер послови, у борби за чистију енергију, ваздух и воду – нису ни лаки, ни јефтини, а условљени су политичким одлукама. Шта Србију чека на транзиционом енергетском путу?

Европске унија је одмакла у енергетској транзицији – већина чланица угаљ ће из употребе избацити већ крајем следеће деценије, а план је да 2050. године Унија потпуно заврши процес декарбонизације, односно смањења емисије штетних гасова који угрожавају климу. Србија је са земљама Западног Балкана прихватила да ће следити тај план, а бриселска канцеларија за енергетску транзицију отворила је за то врата подршке.

Тим Мекфи, портпарол ЕУ за енергетику и климатску акцију, каже да је то важан пројекат, у вези са Европским зеленим уговором, који је приоритет.

„Унутар ЕУ радимо на постепеном избацивању угља и подршци срединама које имају руднике угља‚ да се пребаце на чистије изворе енергије, да нађу одговарајуће програме и искористе средства из фондова Европске уније и међународних финансијских институција, и усвоје стратегију за прелазни период“, наводи Мекфи.

Анализе указују да шеснаест термоелектрана на угаљ на Западном Балкану емитују чак 20 пута више сумпор-диоксида од просека Уније.

Промене у енергетици су неминовне, али морају, кажу, бити постепене уз очување енергетске безбедности земље. Министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић, каже да клима и енергетика нису везане за једну земљу, већ за цео регион.

„И зато ће Србија ту бити јако активна. Дакле, ми смо већ покушали да успоставимо одређену комуникацију са том Канцеларијом и нама је јако стало да видимо каква су искуства, како ће то изгледати у наредном периоду“, напомиње Михајловићева.

У том процесу важне су активности локалних самоуправа. Добар пример је Ниш, где у планирање енергетске транзиције укључују и грађане и оснивање енергетских задруга које ће градити соларне панеле. Топлана се модернизује, а помоћ најављују и за домаћинства.

Бојан Гајић, градски енергетски менаџер Ниша, најављује да ће се у наредних неколико месеци покренути програм суфинансирања замене старих котлова и шпорета грађана који користе огревно дрво и угаљ, или прикључење индивидуалних објеката на систем даљинског грејања.

У Србији има још 66 котларница на мазут и угаљ и на њиховом гашењу и преласку на чистије енергенте се већ ради. Ипак, забрињава чињеница да се готово половина српских домаћинства и даље греје на дрва и угаљ.

Комплетан видео прилог погледајте овде: хттпс://www.ртс.рс/паге/сториес/ср/сторy/13/економија/4302123/производња-енергија-обновљиви-извори-србија-еу.хтмл

Подршка Европске уније енергетском сектору у Србији вредна је више од 830 милиона евра за период од 2000. до данас. Енергетски сектор је у фокусу ЕУ јер има изузетно велики ефекат на све остале секторе у друштву. Пројекти које ЕУ спроводи у енергетском сектору смањују зависност од фосилних горива, повећавају коришћење обновљивих извора енергије и повећавају енергетску ефикасност.

У Србији пројекти из ове области обезбеђују стабилно снабдевање енергијом уз очување животне средине, подстичу либерализацију тржишта и инвестиције.

Подршка Европске уније спроводи се у сарадњи са Владом Србије. Европска унија је убедљиво највећи инвеститор, трговински партнер и највећи донатор Србије. Са преко 3 милијарде евра у бесповратној помоћи Србији у последње две деценије, ЕУ подржава Србију да постане просперитетнија, одржива, фер, безбедна и демократска земља, спремна да приступи унији.

Извор: Europa.rs