Делегација Европске уније у Републици Србији и Програм Уједињених нација за развој у Србији, објављују ову:

Заједничку поруку

о климатским променама Влади Србије

По завршетку Самита УН о клими 2019. године, на којем су владе и приватни сектор исказали спремност да ће до 2050. године  постићи нулту нето емисију гасова са ефектом стаклене баште (GHG),  Делегација Европске уније у Србији и Програм Уједињених нација за развој (УНДП) позивају Републику Србију да пружи допринос смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште и подстиче прилагођавање српског друштва и привреде на претеће утицаје измењених климатских услова.

1. Климатске промене су најважније питање нашег времена;

На глобалном нивоу, имплементација Споразума о клими из Париза заостаје у погледу постизања циља од 2°C. Споразум о клими из Париза, закључен у децембру 2015. године, има за циљ ограничење пораста просечне глобалне температуре на површини Земље на ниво „знатно испод“ 2°C, у односу на период пре индустријске револуције, до краја овог века, уз „улагање напора“ да се пораст просечне глобалне температуре задржи на нивоу до највише 1,5°C у односу на период пре индустријске револуције.

Међутим, просечна глобална температура већ́ је порасла за 1,0°C у односу на период пре индустријске револуције. Претходне четири године су биле најтоплије у забележеној историји – укључујући и јул 2019. године, који је био најтоплији месец од почетка мерења температуре. Последице климатских промена видљиве су свуда, од умирућих коралних гребена, до смањивања леда арктичког мора и подизања нивоа светског мора.

Пројекције указују да ће читав Западни Балкан постати погођен последицама климатских промена, а које се у последње време већ осећају у Србији у виду екстремних временских појава као што су историјске поплаве и све чешће суше.

Очекује се да до 2020. године, сви потписници Споразума о клими из Париза ажурирају своје Национално утврђене доприносе смањењу емисија GHG (енг. Nationally Determined Contributions – NDCs). Постало је очигледно да су смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште за 45% до 2030. и неутралан биланс емисија CO2 до 2050. године, неопходни да би се постигао циљ од 2°C (1,5°C) како је договорено Споразумом о клими из Париза. Уколико граница од 2°C буде прекорачена, наша Планета и човечанство неће бити у стању да се прилагоде на измењене климатске услове.

Споразум о клими из Париза ставља снажан нагласак на чињеницу да су климатске промене такође питање људских права. То значи да би, у решавању изазова климатских промена, земље требало да поштују, промовишу и узму у обзир своје обавезе у погледу људских права, као што су права етничких мањина, локалних заједница, миграната, деце, особа са инвалидитетом и људи у рањивом положају.

Последице климатских промена на различите начине утичу на жене и мушкарце. Жене треба да буду део решења у суочавању са изазовима климатских промена, као и да више буду укључене у израду и спровођење националних политика у области климатских промена као актери промена.

Чврсто верујемо да решавање питања родне неравноправности и подржавање оснаживања жена пружају одличну прилику да се тиме допринесе остваривању позитивних ефеката по животну средину.

2. ЕУ и УНДП позивају Републику Србију да подигне ниво својих амбиција у погледу ублажавања климатских промена;

Напори у правцу смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште треба да се планирају и спроводе са минималним утицајем и без штетних последица по животе сиромашних и најугроженијих мушкараца и жена.

Србија се обавезала да ће до 2030. смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште за 9,8% у односу на 1990. годину, у складу са Национално утврђеним доприносом у оквиру Споразума о клими из Париза. Уз признање значајних напора које је Влада уложила да представи потенцијале смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште у кључним економским секторима, још увек постоје велике могућности за подизање нивоа ове амбиције.

Подстичемо Србију да изврши храбру и амбициозну ревизију Национално утврђеног доприноса (NDC) уочи предстојеће 25. конференције држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе.

3. ЕУ и УНДП позивају Републику Србију да уложи додатне напоре да подржи и олакша прелазак на чисту енергију и повећаје енергетске ефикасности;

Потциљ 7.3 Циљева одрживог развоја предвиђа да се удвостручи глобална стопа унапређења енергетске ефикасности. Постоји снажна подршка на нивоу ЕУ преузимању обавезе постизања нулте нето емисије до 2050. године, што у суштини подразумева равнотежу између хватања и емитовања угљеника.

Потциљ 7.2 Циљева одрживог развоја предвиђа да све земље знатно повећају удео обновљиве енергије у укупном енергетском миксу до 2030. године. Република Србија се обавезала да ће достићи 27% удела обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије до 2020. године. У постизању тих циљева, могу да се користе извори са нултом емисијом, али и извори који имају друге корисне утицаје на животну средину (нпр. пољопривредни отпад) и извори са неутралном нето емисијом угљеника.

У оквиру Уговора о Енергетској заједници, Србија се обавезала да ће утврдити енергетске и климатске циљеве до 2030. године на нивоу амбиција које су једнаке нивоу у ЕУ. То је поново потврђено Подгоричком изјавом о преласку на чисту енергију, коју су у фебруару потписала министарства енергетике и животне средине, а шефови држава и влада подржали на Самиту о Западном Балкану 2019. у Познању, у јулу исте године. Препоручујемо Србији да испуни очекивања придружујући се ЕУ у овом заједничком подухвату.

Због тога ће Србија морати да постепено пређе са енергетског микса којим доминирају фосилна горива на много уравнотеженији енергетски микс, истовремено се старајући да прелазак на чисту енергију буде правичан и да ниједан регион не буде заборављен. Да би то било могуће, Србија треба да убрза напоре у правцу овог преласка, јер сваки изгубљени тренутак повећава трошкове преласка на обновљиве изворе енергије и кашњење у постизању нулте нето емисије.

Као што знамо, интегрисано и потпуно функционално регионално тржиште електричне енергије предуслов је за успешно интегрисање великих удела варијабилне обновљиве енергије у мрежу. Истовремено, значајно повећава енергетску безбедност система. С тим у вези, препоручујемо Србији да сарађује са својим суседима на постизању ове интеграције, што ће омогућити напредак земље на путу ка придруживању ЕУ.

Препоручујемо Србији да изврши храбру ревизију постојећих циљева у погледу енергетске ефикасности и на даља улагања у чистије и обновљиве изворе енергије, као и на постепено укидање свих облика директних или индиректних субвенција фосилним горивима. Такође позивамо Владу и ресорна министарства да размотре заједничке приступе планирању у области климе и енергије у складу са Националним енергетским и климатским плановима (NECP) како је утврђено Уредбом о управљању Енергетском унијом, за коју се очекује да ће ускоро бити усвојена као регулатива Енергетске заједнице.

4. ЕУ и УНДП подстичу подршку иновацијама у Србији;

Иновативне технологије, употреба аутоматизације и дигитализације кључни су покретачи преласка на друштво са нултим нето емисијама. Поздрављамо посвећеност Министарства заштите животне средине  промовисању и пилотирању родно осетљивих иновативних приступа локалном развоју отпорном на климатске промене. Такође сматрамо да проналажење иновативних, али и економски исплативих технологија и пословних модела представља развојну прилику која доноси користи не само у смислу смањених емисија гасова са ефектом стаклене баште, већ́ и у смислу друштвене и еколошке добробити за заједнице и њихове грађане.

ЕУ и УНДП подстичу Србију на даља улагања у иновативне технологије и пословања, као и пренос иновативних технологија у Србију, у циљу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и даљег јачања отпорности заједнице на утицаје климатских промена.

5. ЕУ и УНДП подстичу трансформацију српске привреде ка већој циркуларности;

Образац линеарне економије „произведи – употреби – баци“ више није одржив. Смањење отпада и поновно претварање отпада у сировине могу уштедети новац и допринети очувању животне средине. Ради подстицања веће циркуларности, Србија треба да се окрене могућностима поновне употребе и рециклаже, као и да подстиче употребу материјала и образаца производње који генеришу и поспешују раст без толико расипања.

ЕУ и УНДП подстичу Србију да створи погодно политичко, регулаторно и фискално окружење за даљу промоцију и примену циркуларне економије као начина даљег смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште на националном и локалном нивоу.

6. ЕУ и УНДП подстичу Србију да повећа проценат своје територије под заштитом;

Милион врста је широм света изложено ризику од изумирања због људских активности. Стопа изумирања експоненцијално је порасла током последњих деценија, а ми на тај начин губимо све услуге екосистема. Србија треба да прошири територију под заштитом са садашњих 7,4% на 12% до 2025. године. Поред тога, територија која је део еколошке мреже Натура 2000 треба да се прошири са садашњих 20% на 25% до 2025. године. Србија такође треба да достигне циљ од 41,4% територије под шумама до 2050. године.

7. ЕУ и УНДП подстичу Србију да додатно побољша отпорност локалних заједница на климатске промене и последице катастрофа;

Уколико се реализује неки од најгорих сценарија, земље западног Балкана могу очекивати загревање до 3°C до средине овог века. То ће довести до учесталијих и дужих топлотних таласа, суша и поплава. Поплаве ће постати чешће, шумски пожари ће се догађати чешће и ширити брже, а протоци воде у рекама ће се смањивати. Екстремни временски догађаји ће проузроковати губитке усева и несташице производа, повећање потрошње енергије током лета, смањено водоснабдевање лети и већ́ забележено ширење нових болести. Током поплава 2014. године погођене су углавном руралне општине, а штета и губици износили су 1,7 милијарди ЕУР. Губици проузроковани сушом у последњих 20 година износе више милијарди ЕУР.

ЕУ и УНДП подстичу родно осетљиво планирање у Србији које ће ублажити утицај климатских промена на економију и друштво, а посебно на најугроженије становништво, интегрисаним управљањем водом, унапређењем мера у пољопривредној производњи, мера везаних за здравље људи и унапређењем знања и планирања на локалном нивоу. Знање и искуство мушкараца и жена из локалних заједница представљају важан ресурс који би се могао користити у ублажавању климатских промена, прилагођавању на измењене климатске услове и смањењу ризика од катастрофа, чиме би они постали делотворни актери и носиоци промена.

8. ЕУ и УНДП подстичу Србију да подржи младе у подизању свести људи о климатским променама;

Недостатак свести о климатским променама и непоуздани подаци идентификовани су као главна уска грла у мобилизацији мушкараца и жена у земљама у развоју да буду носиоци промена. Уколико се актуелни трендови наставе, неко ко је рођен данас ризикује да старост проведе у свету који је за 3°C топлији у односу на период пре индустријске револуције – што је два пута више од горње границе од 1,5°C, као циља који су владе утврдиле 2015. године у Паризу. Млади у свету, али и у Србији, од својих доносилаца одлука захтевају акцију у погледу како дефинисања амбициознијих планова тако и њихове реализације.

ЕУ и УНДП подстичу активности усмерене ка образовању свих слојева друштва о појединачном доприносу који сви могу дати у борби против климатских промена.

9. ЕУ и УНДП подстичу раст и улагања која у свом билансу укључују и трошкове заштите животне средине, губитака биодиверзитета и климатских промена;

Привредни раст Србије је стабилан и привлачи све више страних директних инвестиција. Економска перспектива Србије је добра. Међутим, еколошки и социјални принципи морају бити део паметног привредног раста Србије. С обзиром на амбициозна обећања дата на Самиту УН о клими на којем су учествовали инвеститори из приватног сектора, који управљају инвестицијама вредним преко 2 билиона долара, 87 великих компанија и 130 банака, јасно је да будућност доноси додатне „зелене“ критеријуме за улагања, која ће Србији морати да испуни како би привукла директне стране инвестиције или повољне зајмова међународних финансијских институција.

ЕУ и УНДП подстичу Србију да обрачунава еколошке и климатске трошкове свих инвестиција, као и да спроводи процене утицаја на друштво и животну средину за сваку велику инвестицију.

Београд, 24. октобар 2019.

Извор вести: Делегација Европске уније у Републици Србији 
Аутор фотографије: Европска Унија 2019