Претходну годину свакако су обележили напори за очување здравља. Здрава животна средина представља незаобилазни аспект ових напора, те је рад на овој области у 2020. постао важнији него до сада. Европска унија је пре нешто више од годину дана представила Европски зелени договор– заједнички план за заштиту животне средине који поставља циљ да Европа буде први климатски неутрални континент до 2050. Овај план укључује много више земаља од 27 чланица ЕУ, а Србија је, у претходних годину дана, заједно са Европском унијом, активно радила на различитим аспектима Договора. У међувремену, економска криза изазвана пандемијом COVID вируса још више је нагласила неопходност кружне економије, а дигитална 2020. истакла важност нових технологија и могућности повезивања.

Šta je u 2020. donelo partnerstvo EU i Srbije?

Рад на смањењу загађења ваздуха, заштита биодиверзитета, рад на пречишћавању отпадних вода, серија онлине вебинара намењену грађанима а који обрађују најважније теме, промоција “зелених” решења за мобилност која не загађују животну средину, подршка локалним иницијативама- само су неке од активности које су обележиле прошлу годину.

Кроз програм ЕУ ППФ – Подршка Европске уније у припреми пројеката– од 15 инфраструктурних пројеката који су до сада припремљени за спровођење, посебна пажња је на пројекту “Систем сакупљања и пречишћавања отпадних вода у Брусу и Блацу” чија је припремна фаза окончана, а фаза изградње креће ове године. Кроз овај пројекат радиће се на спречавању загађења и обезбеђивању чисте воде за пиће у Расинском округу из природних извора – попут језера Ћелије. На сличан начин, партнерством Европске уније и Шведске кроз ПЕИД пројекат који предвиђа, између осталог, израду постројења за пречишћавање отпадних вода у Нишу и Чачку.

Током пројекта “Подршка планирању политика у сектору управљања водама у Србији”, уз помоћ стручњака из Немачке, Аустрије и Холандије, урађен је план управљања речним басенима у Србији у складу са ЕУ директивама. Пројекат је израдио и листу неопходних мера за заштиту воде у Србији.

На почетку грејне сезоне, рада малих топлана и појединачних ложишта, загађење ваздуха у Србији имало је велики утицај на здравље људи на више начина. Процењује се да око 2,5 милиона грађана (тј. једна трећина становништва Србије) живи у областима у којима ниво загађења ваздуха прелази граничне вредности дефинисане националним прописима и прописима ЕУ. Деца, старији и чланови домаћинства са нижим приходима и ограниченим приступом здравственој заштити подложнији су негативним ефектима.

Из свих тих разлога широко је уочљиво зашто је тема загађења ваздуха важна за грађане Србије. Део сегмента пројекта „„ЕУ за бољу животну средину“ посвећен је припреми Стратегије квалитета ваздуха у Србији која је преко потребна и која се очекује до половине 2021. Сама Стратегија има три стуба: први је посвећен националним емисијама ЦО2, други се бави самим квалитетом ваздуха, а трећи се односи на ЕУ Директиву о квалитету ваздуха. Тим експерата тренутно ради на моделирању сценарија заштите квалитета ваздуха. Поред Стратегије, израдиће се осам специфичних планова за примену ЕУ директива и уредби, од којих се пет односи на сектор заштите ваздуха. Без улагања и наменских финансија политике не могу да се примене и зато ће овај пројекат адресирати вишегодишњи инвестициони и финансијски план (МИФП).

Поред чистог ваздуха, ЕУ подржава пројекте заштите ретких врста животиња. Од марта до октобра прикупљено је 10.000 записа о 163 врсте и 57 типова станишта, а неки налази су били веома занимљиви: регистровано је присуство ретких птица које нису регистроване више од две деценије. ЕУ у оквиру пројекта „ЕУ за Натуру 2000 у Србији” пружа подршку Министарству заштите животне средине Републике Србије да успостави прву листу потенцијалних локација у Србији које ће бити део европске мреже Натура 2000 и осигурати дугорочни опстанак највреднијих врста и станишта са ових поднебља. До сада је у Србији регистровано 89 типова станишта, 150 животињских врста као и 116 врста птица из ЕУ Директива. Развијена је и мобилна апликација „Теренска“ која прикупља информације о врстама и стаништима, ГПС локације, фотографије и видео записе. Прикупљени подаци се преносе на сервер за каснију процену и представља подршку успостављању мреже Натура 2000 у Србији.

Током 11 недеља трајања Фото конкурса „Натура 2000 у кадру“ пристигло је више од 1500 фотографија које истичу значај очувања биодиверзитета и представљају лепоту и разноликост пејзажа у Србији са нагласком на подручја која ће бити део мреже Натура 2000.

Победничка фотографија – „Храњење“, аутор: Левенте Секереш (Левенте Сзекерес)

Уочи Светског дана биодиверзитета, 22. маја, последњи пар Орлова крсташа на северу Србије добио је принове и уз помоћ српских и орнитолога из ЕУ, ова птица која краси грб Републике Србије – сачувана је од истребљења. Пројекат „Паннонеагле ЛИФЕ“ са укупним буџетом од више од 3,5 милиона евра, уз финансијску подршку ЕУ подржава групу од 13 организација из Мађарске, Аустрије, Словачке, Чешке и Србије у настојањима да омогући повећање популације Орла крсташа и смањење страдања ових животиња.

Овогодишња кампања Европске недеље мобилности под слоганом “мобилност за све, без штетних гасова“ отворена је у Крушевцу, граду који је освојио награду Европске награде за одрживу мобилност за 2019. Кроз наградни изазов под називом “Крећи се – само не аутом!” обележен је и дан без аутомобила.

Националном кампањом „Караван за климу“, интерактивном изложбом, скренута је пажња на борбу против климатских промена и заштити биодиверзитета. Део изложбе можете погледати на сајту кампање.

Амбасадор Европске уније, Сем Фабрици, нагласио је важност Зелене агенде за ЕУ ​​и Србију: „ЕУ се сложила око Зеленог договора као кључног елемента за економски опоравак и раст и желели бисмо да укључимо Србију и остале земље кандидате што је више могуће. Економски и инвестициони план Европске комисије и Зелена агенда за западни Балкан усвојени на недавном самиту у Софији важни су градивни елементи за јачање ионако јаке сарадње између ЕУ и Србије “.

Амбасадор Фабрици подсетио је на важност заштите животне средине и екологије за приступање Србије ЕУ и потребу да Србија усвоји Закон о климатским променама као и Стратегију о смањењу угљеника. „Еколошка транзиција Европе може бити потпуно ефикасна само ако сви брзо предузмемо мере. Драго ми је што Србија и ЕУ деле заједнички циљ. Радујем се блиском раду на пружању подршке Србији у овом погледу “, закључио је амбасадор.

ЕУ је била посебно активна у овом сектору што је од велике користи и за грађане и за привреду. Ово је још значајније током пандемије. У области животне средине ЕУ је донирала више од 400 милиона евра у последњих 12 година, покренула више од 200 милиона евра српских буџетских инвестиција, и припремила терен за многе друге домаће и међународне инвеститоре.

Европска унија је светски лидер у заштити животне средине. ЕУ подржава Србију на путу ка здравијој животној средини. Донирајући преко 400 милиона евра бесповратне помоћи у заштиту животне средине, ЕУ је највећи донатор у овој области у Србији.

Уз финансијску подршку ЕУ, Србија ради на развоју и примени планова за заштиту животне средине на стратешком нивоу, али и на одрживом систему заштите животне средине који ствара здравије окружење и подиже квалитет живота.

Извор: Europa.rs