Онлајн догађај “Здрава животна средина за здрав живот” је отворио овогодишњу Европску зелену недеља и истакао вишеструке везе између квалитета животне средине и здравља и благостања Европљана.

Европска зелена недеља 2021 (ЕУ Греен Wеек) посвећена је „амбицији нултог загађења”. Такође, осврнуће се и на друге релевантне европске иницијативе зеленог договора, попут климатских иницијатива, као и иницијативе у областима енергетике, индустрије, мобилности, пољопривреде, здравља и биодиверзитета. Панел је окупио ЕУ доносиоце одлука, али и стручњаке, представнике светских организација и цивилног друштва.

“Већ дуго времена знамо да животна средина утиче на физичко здравље људи. Али сада знамо и да има велики утицај и на ментално здравље, попут губљења стања или проблема код учења код деце. Европа вероватно има најразвијенији систем извештавања о загађењу хемикалијама. Међутим још увек не знамо све о негативним ефектима свих хемикалија. Недавно смо отпочели Опсерваторију о клими и људском здрављу. Овај утицај није подједнако раздељен. И обично они најрањивији су више изложени и погођени негативним утицајима био-окружења,” истакао је Ханс Брујнинкс, извршни директор Европске агенције за животну средину (ЕЕА). “Међутим, постоје и добре вести. Захваљујући ЕУ политикама ми већ имамо значајно смањење загађења. На пример загађење ваздуха се смањило у последњих деценију-две. ЕУ утиче позитивно. Све више доказа и потврда како здрава жс утиче на опште здравље становништва. ЕУ улаже и разуме у везу између животне средине и здравља људи,” додао је др Брујнинкс.

“Урбанизација, индустријализација и прекомерно искоришћавање ресурса негативно утичу на биодиверзитет и животну средину. Сасвим је јасно да су ови односи повезани са креирањем нових болести. Климатске промене утичу на нове патогене и њихово брже ширење.,” истакао је др Ханс Клуге, регионални директор за Европу, Светска здравствена организација (WХО) у својој видео поруци.

Говорећи о алтернативама, др Клуге је нагласио: “Када се пандемија заврши државе имају опције – да наставе по старом и нарушавају животну средину или да крену новим путем ка зеленом и здравом опоравку. Ту постоји неколико корака: први – смањити ризике од загађења; други – интегрисати здравље у процесе доношења политика; трећи – повећање капацитета и отпорности здравственог система на климатске промене; те на крају – снажњије заговарање климатски политика и иницијатива. Пандемија нам је свима отворила очи и била је кључна за постављање климатских промена на врх светске агенде”, преглаже др Клуге.

“Да је људско здравље везано за здравље панете – научила нас је пандемија. Загађење погађа најосетљивије групе – старе, болесне, сиромашне. Ми због тога имамо моралну обавезу да се поменимо. Међутим, то није само обавеза. План опоравка за Европу предвиђа 1,3 трилиона евра инвестиција и кроз њега су прожете политике заштите животне средине”, нагласио је Мариус Вашчега, шеф кабинета комесара за животну средину, океане и рибарство Виргинијуса Синкевичиуса.

Говорећи о плановима Европске уније, Вашчега наглашава да је циљ ЕУ да до 2050 загађење буде на нивоу које неће више угрожавати животну средину. Овај циљ отвара и бројне пословне могућности – нове технологије, начине производње и иновације у области енергетике, привреде и транспорта. “Желимо да заштиту од загађења повежемо са свим политикама. До сада је она била фрагментисана. Ово је битна коју не можемо приуштити да изгубимо”, истакао је он.

Генон Јенсен, извршни директор, Савез за здравље и животну средину (ХЕАЛ) је изразила задовољство што је ЕУ покренула политику нулте загађености и изразила наду да ће тај план и бити спроведен. “Неопходно усаглашавање стандард загађења са препорукама СЗО. Такође, фосилна горива морају остати тамо где јесу – у земљи.

Не смеју се више користити тешке хемикалије у производима за свакодневну примену. То су само неки од примера колико је загађење свуда око нас и колико ствари се мора променити. Ми данас имамо јединствену прилику да то променимо и створимо здраво окружење за здрав живот за све”, закључила је Јенсен.

Акциони план ЕУ ка амбицији нултог загађења кључна је акција Европског зеленог договора за 2021. Помоћи ће стварању окружења без токсичних отрова широм ЕУ бољим праћењем и извештавањем, спречавањем и уклањањем загађења ваздуха, воде, земљишта и потрошачких производа. Такође ће подржати опоравак након пандемије ковида 19 помажући у обнови одрживије економије ЕУ, стварајући нове могућности за запослење и смањујући социјалне неједнакости.

ЕУ подржава Србију да постигне своје циљеве у области животне средине и да их подигне на ниво стандарда ЕУ. У протеклих 12 година, Србија је само из буџета ЕУ примила преко осам милијарди евра, укључујући преко четири милијарде евра бесповратне помоћи, што ЕУ чини далеко највећим донатором у Србији. ЕУ је до сада уложила преко 400 милиона евра у сектор заштите животне средине у Србији.

Извор: Europa.rs